Može li se tradicijom u budućnost? Racionalni biznis očišćen od emocija, raspoložen isključivo za zaradu kaže ne da može, nego se i mora. Ma koliko da su intenzivna poljoprivredna proizvodnja i digitalizacija agro-sektora imperativ, temelj industrije visokokvalitetne hrane je njiva. I u nju se najpre mora uložiti. Autohtona, organska, biološka ili biodinamička poljoprivreda može da bude šansa za bolju zaradu onima koji su najbrojniji u srpskom agrobiznisu – malim i srednjim porodičnim gazdinstvima i preduzećima.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedomivić utvrdio je, na osnovu Člana 11. Zakona o organskoj proizvodnji, spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji za 2019. godinu. Kako se navodi u rešenju, poslove kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji za 2019. godinu obavljaće Centar za ispitivanje namirnica i Ecocert Balkan iz Beograda, Organic control system iz Subotice, SGS Beograd, te Ecovivendi i TMS Cee, takođe iz Beograda.

Uvođenjem koncepta organske proizvodnje voća interesovanje za gajenjem autohtonih sorti se povećava, jer su neke od njih nosioci gena za otpornost prema glavnim prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Međutim, intenziviranje poljoprivrede dovodi do uništavanja lokalnih voćnih populacija. Sporadični, uglavnom kratkoročno finansirani i nedovoljno organizovani, pokušaji očuvanja ovog dragocenog materijala sprovode se u pojedinim naučnoistraživačkim institucijama, i značajno doprinose sprečavanju gubljenja i erozije genetičkog materijala.

Kako je za Politiku rekla Slađana Stanković, predsednica skupštine Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice, posle prošlonedeljnog sastanka sa predstavnicima ministarstava poljoprivrede i trgovine, sve je jasnije da nema ozbiljnog plana za unapređenje malinarstva i ekonomskog položaja proizvođača. ”Već dve godine traje naša borba bez ikakvih rezultata.

Najvažnije iz protekle nedelje:

•    trgovina kukuruzom uz gratis lager

U šabačkim selima sve je više praznih kuća koje su na prodaju međutim, kupaca gotovo i da nema. Posebno za kuće u selima koja su udaljena od grada. Najteže se prodaju nekretnine u kojima godinama niko ne živi. Kupci se lakše nalaze za manje porodične kuće sa nekoliko ari zemljišta, tvrdi Slobodan Marković, iz šabačke agencije za nekretnine. ”Pouzdano mogu da tvrdim da se za vrednost jedne garsonjere u Šapcu danas može kupiti poljoprivredno domaćinstvo u okolini Šapca sa okućnicom do pola hekatara”, kaže on.

Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da se obistinjuju predviđanja da je jabuku trebalo skladištiti jer dolaze bolji dani za ovo voće. On dodaje da su najgore prošli oni koji nisu imali hladnjače i koji su morali da je prodaju direktno sa plantaža. Oni koji imaju kalibratore za sortiranje jabuke i pakuju je u kartonsku ambalažu sada za zlatni delišes dobijaju 50 do 55 dinara, crveni delišes je oko 60 dinara, greni smit 50 din/kg.

Na okruglom stolu o podršci mladim poljoprivrednicima u Srbiji predstavljenisu primeri dobre prakse u okviru projekta Osnaživanje mladih preduzetnika u okviru  poljoprivrede. Slobodan Živanović iz Ministarstva poljoprivrede napomenuo je da se radi na Pravilniku za mlade u skladu sa IPA programom 2018-2020. godine u koji su uključeni i mladi na ruralu.

Članovi Sabora proizvođača agroprivrede Srbije (SPAS) okupili su se 14. decembra u Topoli gde su govorili o jednom od najvažnijih izazova koji muči srpsku poljoprivredu - plasmanu poljoprivrednih proizvoda. Pored teškoća u poljoprivrednoj proizvodnji i problema u ostvarivanju subvencija, predsednik Upravnog odbora SPAS-a Zoran Milićević istakao je i uvozničkoizvoznički lobi kao uzrok niskih cena i slabe prodaje. “Upravo država treba da nam pomogne u tome.

Najvažnije iz protekle nedelje:

•    stagnacija cene pšenice