Agroinfo

Zbog klimatskih promena i čestih suša, sve više pažnje privlači sirak – žitarica koja ima sličnu hranljivu vrednost kao kukuruz, ali sadrži i više proteina. Prednosti gajenja predstavljene su na oglednim poljima kod Bačkog Petrovca u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Poljoprivrednici ističu da sirak dobro podnosi sušu i daje kvalitetnu hranu za stoku, bilo kao zrno ili zelena masa za silažu. ”Zrno sadrži oko 13% proteina, dok kukuruz ima 8%, pa je kaloričniji“, objašnjava proizvođač Bogdan Beloš iz Mokrina.

U Grdelici kod Leskovca nastao je jedinstven slatki specijalitet – ručno pravljena čokolada od paprike i šljivovice, delo Ane Cvetković, mlade kuvarice koja je ljubav prema eksperimentisanju u kuhinji pretvorila u brend koji sve više privlači pažnju. Ana je inspiraciju pronašla u neobičnim slatkišima poput ”Dubai čokolade“ i ”čoko čvaraka“, pa se zapitala zašto jug Srbije ne bi imao svoj prepoznatljiv desert. Tako je nastala bela čokolada sa sosom od čilija, kojoj je kasnije dodala i gel od breskve.

Iako je leto obeležila suša i stalno navodnjavanje, proizvođači paprike kažu da je rod solidan, a kvalitet odličan, pa će ajvar biti dobar. Stevica Marković iz Brestovca kasni sa berbom, ali planira da preradi oko 10 tona paprike, dok Zoran Dimitrijević iz Vinarca navodi da je morao da navodnjava gotovo svaki drugi dan. Sa padom temperature raste i potražnja, pa cena paprike već dostiže 180 din/kg, što je iznad prošlogodišnjeg proseka.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Odeljenje za poljoprivredu Opštine Ivanjica pozvalo je poljoprivrednike da prisustvuju prezentaciji o savremenoj upotrebi dron tehnologije u voćarstvu. Skup će biti održan 15. septembra u 12h u sali Skupštine opštine, nakon čega će na jednom gazdinstvu u selu Šume biti prikazana i praktična primena. Ivanjica je prepoznata kao voćarski kraj u kojem je proizvodnja maline osnov egzistencije za veliki broj domaćinstava.

Proizvodnja nane u Srbiji beleži nagli rast, jer je ova biljka sve traženija na evropskom tržištu. Kilogram suvog lista dostiže cenu od 4 do 5 evra, a prinos po hektaru može biti i do 1.500 kilograma, što farmerima donosi prihod od 6.000 do 7.000 evra. Troškovi ulaganja procenjuju se na oko 2.000 evra, pa čista zarada može iznositi i do 5.000 evra po hektaru. Posebno je tražena organska nana, čija cena na izvoznim tržištima ide i do 30 odsto više. Otkup je gotovo zagarantovan, a proizvođači sa sopstvenim sušarama ili destilerijama ostvaruju dodatnu dobit.

U centralnoj Srbiji ponovo se vraća praksa da se krave drže na otvorenom, što savetodavci preporučuju i kao način da se poveća mlečnost. Goran Joksić iz Poljoprivredne stručne službe Kragujevac ističe da ispusti treba da budu blizu štale, da imaju zaklon od sunca i stalno dostupnu hladnu vodu. Primer dobre prakse je imanje Miroslava Pavlovića iz sela Veliko Krčmare kod Rače, gde krave uživaju u slobodnom kretanju, teljenje se često odvija na otvorenom, a stočar naglašava da im boravak napolju donosi zdravlje i veću mlečnost.

Leblebija ili naut gaji se na oko 210 jutara u Srbiji, a ovogodišnja žetva donela je prosečan prinos od 1,4 tone po jutru – ukupno oko 200 tona. Oko 60% roda koristiće se za domaće potrebe, dok ostatak ide u izvoz, najviše u Sloveniju i Mađarsku. Ova biljka je sve popularnija u ishrani a zbog jednostavnije proizvodnje sve češće je seju mladi poljoprivrednici. ”Za setvu ne treba mnogo ulaganja, dovoljno je oko 100 evra po jutru i đubrenje koprivom“, kaže Nemanja Mirilov iz Bačkog Gradišta, koji se uzgojem bavi već nekoliko godina.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Ovogodišnja suša ponovo je ogolila probleme u vodosnabdevanju ruralnih područja Srbije. Dotrajala vodovodna mreža, sumnjiv kvalitet vode i nelegalni priključci samo su deo izazova sa kojima se suočavaju sela, a o tim temama govorilo se na konferenciji u Čačku. Žitelji Sokolića kod Čačka trenutno se snabdevaju vodom sa čak četiri različita izvorišta. U pojedinim slučajevima, rezervoari pokrivaju svega nekoliko domaćinstava. Seoski vodovodi građeni pre pola veka danas nisu pouzdani ni po količini ni po kvalitetu vode.