Agroinfo

Novi Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva predviđa da proizvođači borovnica, malina i jagoda mogu da dobiju do pet miliona dinara godišnje. Ranije je maksimalni iznos bio 3,5 miliona dinara. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da su povećani i maksimalni iznosi podsticaja za nabavku sadnica voćaka i hmelja sa 2,5 na 3,5 miliona dinara. Dodaje se da je povećan i iznos za nabavku naslona za proizvodne zasade voćaka i hmelja sa 825.000 na milion dinara kao i za pripremu zemljišta sa 375.000 na 400.000 dinara.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o trgovačkim praksama je počela i trajaće do 28. januara, saopštilo je Ministarstvo trgovine. Cilj rasprave je da se kroz uključivanje stručne i šire javnosti unapredi zakonski okvir koji treba da uvede jasnija i pravednija pravila poslovanja na tržištu

Kada govorimo o 2026. godini, očekujemo produbljivanje jaza u domaćoj poljoprivredi. Ne samo između velikih i malih proizvođača, već sve jasnije između digitalne generacije poljoprivrednika i onih koji i dalje rade po tradicionalnim modelima, bez pristupa znanju, tehnologijama i savremenim informacijama. Taj jaz neće biti samo tehnološki – već i ekonomski. Klimatske promene će, nažalost, i dalje snažno uticati na proizvodnju. Suše, grad, mrazevi bez snežnog pokrivača i ekstremni vremenski događaji postaće nova normalnost.

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da veterinarska inspekcija sprovodi pojačan nadzor u objektima koji se bave proizvodnjom, preradom, skladištenjem i prometom mesa, mleka i mlečnih proizvoda, ribe, jaja i drugih prehrambenih proizvoda. Kontrole su usmerene na bezbednost i kvalitet hrane, poreklo sirovina, ispravnost deklaracija i rokova trajanja, kao i uslove čuvanja i izlaganja proizvoda. Cilj nadzora je zaštita zdravlja potrošača i sprečavanje stavljanja u promet zdravstveno neispravne ili neadekvatno deklarisane hrane.

U pretprazničnoj, poslednjoj radnoj nedelji u ovoj godini, očekivan je bio smanjeni promet i smanjena aktivnost berzanskih učesnika. Robu su nudili uglavnom oni kojima je novac bio potreban da do kraja godine završe finansijske obaveze, dok su kupci najčešće predlagali plaćanje u novoj godini i oprezno se izjašnjavali sa tražnjom, i po pitanju cena i po pitanju količina. Takođe, veliki broj tržišnih učesnika završio je trgovinu za ovu godinu i veće angažovanje najavljuje posle novogodišnjih i božićnih praznika.

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je detaljne rokove za podnošenje zahteva za refakciju akcize na motorno gorivo koje se koristi u poljoprivredne svrhe, pri čemu se rokovi razlikuju u zavisnosti od godine izdavanja fiskalnog računa. Za gorivo kupljeno tokom 2024. godine, poljoprivredni proizvođači zahteve mogu podneti najkasnije do 31. decembra 2025. godine. Kada je reč o računima iz 2025. godine, rok za podnošenje zahteva ističe 31. januara 2026. godine, dok se za gorivo kupljeno u 2026. godini zahtevi mogu podnositi počev od 1. januara 2026.

Bez ulaganja u savremene farme i novu genetiku, domaća proizvodnja svinja teško može da se oporavi. Nestabilne cene tovljenika i zavisnost od uvoza dovele su do gašenja brojnih farmi, pa se danas u Srbiji godišnje tovi oko 2,2 miliona svinja – čak 30% manje nego pre 10 godina, dok se oko polovine potreba za svinjskim mesom pokriva iz uvoza. Proizvođači upozoravaju da su neophodne investicije i dugoročniji, povoljniji krediti, jer se farme isplaćuju tek nakon 12 do 13 godina.

Kraj godine, očekivano, doprineo je smanjenoj aktivnosti robno-berzanskih učesnika. Ukupan promet preko Produktne berze iznosio je 1.390 tona robe, finansijske vrednosti 32.803.900,00 dinara. Najveći udeo u trgovanju zauzela je pšenica, 59% od ukupnog prometa.

Heljda je sve prisutnija u domaćoj ishrani, u prodaji su brašno od oljuštenog i integralnog zrna, ljuspice, pahuljice i griz, dok tražnja posebno raste zbog činjenice da je heljdino brašno bez glutena. U Srbiji je 2024. godine prijavljeno oko 1.000 hektara pod heljdom, uglavnom u brdsko-planinskim krajevima Jugozapadne Srbije. Heljda uspeva na velikim nadmorskim visinama, bez upotrebe pesticida, otporna je na bolesti i pogodna za organsku proizvodnju. Prinosi se kreću od 1,6 do dve tone po hektaru.