Agroinfo

Traže se radnici za branje malina, u Guči, okolini Arilja, Kosjerića, Ivanjice i Bajine Bašte, selima u okolini Čačka i Užica... Malinari iz okoline Arilja upozoravaju da su honorari za berača u poslednjih nekoliko godina u odnosu na cenu maline prilično visoki. Dnevnica, u proseku, od 4.000 do 6.000 dinara. Upravo tako izgledaju oglasne strane ovih dana, ali i vapaji malinara koji tvrde da im se čak i, pored slabijeg roda ove godine, na takve oglase trenutno ne javlja previše radnika. Sezona berbe kreće polovinom juna.

Cvetanje u mnogim malinjacima je u završnoj fazi, a polovinom juna očekuju se i prve količine ovogodišnjeg roda. Ovih dana se sve više govori o predstojećoj sezoni berbe malina, pogotovo zbog nedostatka berača uprkos visokim dnevnicama. Međutim, to ipak nije najveći problem, smatraju oni koji su deo lanca u kojem profit očekuju proizvođači, otkupljivači.. Vlasnici hladnjača, koje solventno posluju, smatraju da je povlačenje bankarskog sektora iz kreditiranja u malinarstvu uticalo na krah mnogih hladnjača. Većina je saglasna da će ovo biti najneizvesnija sezona.

Proizvođači jagoda u Pocerini privode kraju berbu sa više od 1.500 hektara. Oni su, za razliku od ranijih godina, zadovoljni samo cenom, dok su prinosi ispod očekivanih. ”Da je jagoda bolje rodila, cena bi bila niža, tako je u poljoprivredi. Nepovoljne vremenske prilike su ove, kao ni jedne ranije godine, uticale na rod i kvalitet. Imali smo prolećne mrazeve zbog kojih je umanjen rod ranih sorti, u nekim selima je jagoda stradala od grada, a zbog hladnog vremena i čestih kiša dosta je istrulilo na njivi”, kaže mladi proizvođač Nikola Rakić iz Grušića.

Voćarstvo je godinama jedan od najvažnijih sektora domaće poljoprivrede, sa velikim udelom u ukupnom izvozu prehrambenih proizvoda. Malina, jabuka i višnja već tradicionalno drže visoke pozicije među izvoznim adutima Srbije, a sve češće im se pridružuje i borovnica, koja beleži snažan rast u površinama, izvozu i interesovanju proizvođača. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović ističe da borovnica ima potencijal da uskoro postane jedna od ključnih voćnih kultura u izvoznom bilansu Srbije.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Proizvodnja mleka u Srbiji trenutno beleži višak, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu, ocenjuju stručnjaci. ”Ovo je doba godine kada se završava teljenje krava i proizvodnja mleka je najveća, a stiglo je i zeleno hranivo na njivama, što takođe doprinosi povećanoj proizvodnji”, kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije. Iako su otkupne cene mleka najviše u regionu, izvoz i dalje zaostaje za uvozom, delom i zbog prisustva aflatoksina u mleku.

Otkupna cena maline bi trebalo da bude 450 dinara sa tendencijom rasta. Prema sadašnjim pokazateljima u ovoj godini se ne može očekivati više od 30.000 tona maline, što je od 30–50 odsto manje nego prošle godine, kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline. Računica je, kaže, jednostavna i postoji više faktora koji su doveli do ovakve cene. ”Hladnjačari su uvek do sada govorili da cena maline zavisi od ponude i tražnje. Evo sada imamo situaciju da je ponuda i u svetu, Evropi i kod nas manja nego prošle godine.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je juče da poljoprivrednici ostaju nezadovoljni uprkos budžetu koji je danas četiri puta veći nego u njegovom prethodnom mandatu. Najavio je da dalji rast budžeta nije realan, te da je prioritet njegova efikasnija raspodela. Na konferenciji ”Podsticaji u fokusu“ ministar je najavio strožu kontrolu subvencija, obavezne račune i predračune, novi kalendar konkursa.

Organska proizvodnja u Srbiji zauzima tek 0,85% korišćenog poljoprivrednog zemljišta, pokazuju podaci Ministarstva poljoprivrede iz 2023. godine, dok podaci o dostupnosti domaćih organskih proizvoda na tržištu ne postoje. Ivana Simić, generalna sekretarka asocijacije ”Serbia Organica“, navodi da taj procenat uključuje i zemljište u konverziji, tokom kojeg se proizvodi ne mogu deklarisati kao organski. Najzastupljenija je proizvodnja voća (33,4%) i žitarica (30,5%). Iako čini mali udeo, organska proizvodnja beleži rast od gotovo 300% u poslednjoj deceniji.

Najvažnije iz protekle nedelje: