Da bi se svet nahranio uz očuvanje planete od prekomernog zagrevanja, Ujedinjene Nacije podstiču agroekologiju, što predstavlja istorijsku prekretnicu posle decenija “zelene revolucije” zasnovane na intenzivnoj poljoprivredi

“Moramo jačati održive sisteme hrane i očuvati životnu sredinu – agroekologija može pomoći da se to postigne”, rekao je generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Hose Graciano da Silva, na otvaranju Drugog međunarodnog simpozijuma o agroekologiji u Rimu.
Od kraja Drugog svetskog rata, razvoj poljoprivrede na osnovu masovne upotrebe veštačkih đubriva i hemijskih sredstava pesticida, herbicida, fungicida, kako bi se povećali prinosi i da bi obezbedila dovoljna količina hrane na planeti, imao je visoku cenu za životnu sredinu.
“Zemlja, šume, voda, kvalitet vazduha i biodiverzitet se pogoršavaju, a porast proizvodnje “po svaku cenu” nije iskorenio glad u svetu”, rekao je Graciano da Silva.
Na osnovu znanja svakog poljoprivrednika o njegovoj njivi, u kombinaciji sa najnovijim naučnim razvojem, koristeći bolji tretman zemljišta kako bi bilo plodnije, ali i radi očuvanja biodiverzita, agroekologija okreće leđa veštčkim đubrivima.
Ona takođe pokušava da smanji zavisnost od prekomerne mehanizacije koja povećava finansijsko opterećenje poljoprivrednika.
Deklaracija o agroekologiji Na simpozijumu koji okuplja stotine delegata iz celog sveta perdstavljena je “Deklaracija o agroekologiji” koju će Odbor za poljoprivredu Ujedinjenih nacija razmotriti u septembru ove godine.
Do sada je tridesetak zemalja, većina iz Latinske Amerike, Južna Koreja, Kina, Obala Slonovače, ali i Austrija, Nemačka, Danska, Francuska, Švajcarska i Italija, utvrdilo regulatorni okvir koji će olakšati razvoj agroekologije u budućnosti.
Izvor: agronews.rs