Pred izazovima klimatskih promena glavni problem Srbije je nedostatak investicija u navodnjavanje i dreniranje zemljišta.Manje od 100.000 hektara je pod sistemima za navodnjavanje i to je nedovoljno za državu sa snažnim poljoprivrednim potencijalom poput vaše, kaže za Politiku ekonomista Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) Dmitrij Prihodko, koji rukovodi projektima koje ova organizacija i EBRD realizuju u Srbiji.
Vremenske prognoze nisu obećavajuće za srpski agrar – stručnjaci su već izašli sa podatkom da će prosečna godišnja dnevna temperatura (za period 2070. do 2100) porasti za četiri do 4,5 stepeni Celzijusa.
”Prema podacima, u koje sam imao uvid, do tada će se povećati i prosečne godišnje količine padavina. Na severu Srbije, recimo, pet do 5,5 odsto. U budućnosti će učestalije biti i suše i poplave, kao i toplotni stresovi. Sve to zahteva drugačiju poljoprivrednu politiku. Imate dobro razvijen sistem istraživanja u poljoprivredi.
To je važno jer će proizvođačima uskoro biti potrebne nove sorte otporne na sušu koje imaju i kraći ciklus rasta”, uverava naš sagovornik. Domaći stručnjaci već su izašli sa procenom da će gubici od suše u Srbiji biti oko milijardu dolara, ali FAO za sada nema egzaktne podatke o tome. Prihodko kaže da je vlaga u zemljištu, koja je kritični pokazatelj uslova za razvoj useva, u Srbiji naglo opala još krajem juna, što je znak za brigu kad je reč o soji, kukuruzu, u manjoj meri i o suncokretu. ”U Vojvodini je vlaga u zemljištu sada pala na 30 do 35 odsto.
Stručnjaci obično smatraju da je već 40 procenata kritičan nivo za razvoj kukuruza. Jasno je da možemo očekivati niže prinose kukuruza i soje u poređenju sa 2016. Ali, oni će verovatno biti blizu desetogodišnjim prosecima. Kao rezultat toga pašće i izvoz žitarica i uljarica iz Srbije”, smatra predstavnik FAO. Upravo uljarice i žitarice čine 50 odsto poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, a kukuruz je već godinama među prvih pet izvoznih proizvoda.
Prihodko ističe da je ovo jedan od najdinamičnijih sektora u izvozu koji je uspeo da privuče strane direktne investicije. FAO je poslednjih godina angažovan u Srbiji na nekoliko projekata, a veliku pomoć pružio je i tokom poplava 2014. i 2016. godine.
Trenutno FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj rade na unapređenju izvoza žitarica i uljarica u saradnji sa Udruženjem „Žita Srbije” za privlačenje investicija u infrastrukturu za skladištenje i izvoz ovih kultura i poboljšanja pristupa novim tržištima.
Izvor:agronews.rs