Poput Valjeva i za druga područja u Srbiji uradiće se karte voća u kojoj će za svaki region na osnovu klime, kvaliteta i vrste zemljišta i nadmorske visine biti uneti podaci o tome koje voće najbolje uspeva. Međutim, voćari se neće prisiljavati, da moraju obavezno gajiti ono voće koje je u mapi i označeno.
”Voćari će imati slobodu izbora, ali onome ko ozbiljno želi da se bavi voćarstvom mapa će biti korisna da bi se izbegle štete koje mogu biti ogromne ukoliko se voćarstvom bave naveliko“, kaže prof. dr Zoran Keserović predsednik Vojvođanskog udruženja voćara.
“Pretpostavlja se da će, kada se karta voća uradi, i državne službe u nameri podsticanja proizvodnje davati subvencije na osnovu unetih podataka, pa se očekuje da bez subvencija ostanu oni koji voće budu sadili po svom, jer ne vredi ulagati u nešto što ne uspeva”.
Po rečima profesora Keserovića, do 2020. godine naša zemlja bi trebala da dobije kartu voćarstva za čiju izradu je Ministarstvo poljoprivrede anagažovalo tri Poljoprivredna fakuteta u Novom Sadu, Beogradu i u Čačku, ali će u mapiranje biti uključene i lokalne samouprave i poljoprivredne sturučne službe.
Na području Poljoprivredne službe Novi Sad koja pokriva više opština najviše se gaji jabuka, pa je tako na 80 odsto voćnjaka pod ovim zasadom gde se sade različite sorte. I okolina Subotice, Horgoša i područje duž mađarske granice takođe je pod jabukama, što je i preporuka stučnjaka.
Ali u Poljoprivednoj službi Subotice kao i i one u Novom Sadu kažu da je interesovanje za sadnju lešnika poraslo od kako je italijanski konditorski proizvođač “Feraro” počeo da otkupljuje lešnike i traži koperante po Srbiji.
Maline u Panoniji
Izradi karte voća najviše su se obradivali malinari na području opštine Odžaci, gde od pre desetak godina ima između 250 i 300 hektara malinjaka u kojima dominirauj poljske sorte.
Predsednik Udruženja malinara, čije je sedište u Ratkovu, Miloš Milutinović kaže da ove sorte bolje uspevaju na području odžačke opštine nego u Poljskoj.
”Kada se mapa voća uradi saznaće se da je i Bačka pogodna za uzgoj malina kao što je to i jug Srbije gde uspevaju druge sorte malina – “vilamet” i “miker”, pa ne možemo biti jedni drugima konkurencija“, ističe Milutinović.
”Do sada se o Vojvodini govorilo kao o žitnici koja može da nahrani Evropu, pa mapa voća treba da pokaže da u ravnici uspevaju i druge kulutre, a ne samo kukuruz, suncokret…
Očekujemo da posle mapiranja budemo podržani od države, radi širenja proizvodnje”, kaže Milutinović.
Izvor: agronews.rs