U Vojvodini je prošle jeseni pšenica zasejana na 237.000 hektara, što je za petinu manje nego 2009. godine, a zbog visoke cene veštačkih đubriva poljoprivrednici nisu bili u stanju da preduzmu neophodne mere koje bi obećavale dobar rod.

- Ovogodišnja žetva biće bez naročitih prinosa, pošto su azotna đubriva poskupela za 40 odsto, a država nije to ispratila na odgovarajući način. Nije rešeno ni pitanje kratkoročnih kredita, a kamate su tri puta veće nego u zemljama u regionu. Država je prošle godine dozvolila izvoz viška pšenice, uredba o zabrani izvoza došla je kasno pa ćemo ovogodišnju žetvu dočekati bez zaliha. Kada bi sada država reagovala na pravi način, situacija sa pšenicom bi se normalizovala tek na kraju žetve 2012. godine - kaže Đorđe Bugarin iz Privredne komore Vojvodine. Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin kaže da se u Srbiji godišnje potroši do 1,65 miliona tona pšenice. - Samo u mlinsku industriju idu 1,3 miliona tona, dok se ostatak koristi za stočnu hranu. Deo se proda u sivoj zoni, a deo ide na Kosovo. Pošto se to ne smatra izvozom, ta količina nije u sistemu, odnosno nema carinske evidencije, a tu je i deo koji se koristi za semensku proizvodnju. Prošle godine uspeli smo da proizvedemo 1.650.000 tona pšenice, odnosno tačno koliko nam i treba, a izvezeno je 600.000 tona, koliko je ostalo u zalihama od prošle godine. Tako ćemo ove godine ostati bez ikakvih zaliha - objašnjava Galetin. Prošle godine su najviše profitirali veliki igrači koji su pre setve kupovali pšenicu „na zeleno” po ceni od 12 do 13 dinara po kilogramu i kasnije je prodavali po dvostruko većoj ceni. Ovog meseca je na Produktnoj berzi dostigla rekordnu cenu od blizu 28,7 dinara. (Press)