PROMET ROBA NA PRODUKTNOJ BERZI od 19.do 23. maj 2014.godine
Tema
Najvažnije iz protekle nedelje:
- Rast cene pšenice
U duhu opšte atmosfere vanrednog stanja i tržište se ponašalo vanredno, ili u najmanju ruku, neuobičajeno. Dva razloga nas navode na ovakvu konstataciju. Prvi je taj što se srpsko tržište u protekloj nedelji ponašalo u velikoj meri kao zatvoreno tržište, bez uticaja međunarodnih tržišta, a drugi razlog je prepoznat u okonosti da je tražnja daleko aktivnija od prilično pasivne ponude. Ovo su paradoksi koji se dešavaju ekstremno retko i to samo u ovakvim ili sličnim situacijama. Promet u toku protekle nedelje je bio veoma mali – svega 473 tona robe, što je za 33,10% manje od količinskog prometa iz prethodme nedelje, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 11.675.400 dinara, što je za 54,41% manje od vrednosti prometa iz prethodnog nedeljnog perioda.
Praktično jedina roba koja je bila predmet “ukrštenih” interesa ponude i tražnje je bila pšenica. Na svetskim tržištima hlebno zrno već treću nedelju za redom je u padu, a kod nas ova roba dostiže sezonski maksimum na nivou od 23,00 din/kg bez PDV. U odnosu na cenu iz prethodne nedelje to je značajan rast od 4,55%. Ako se neko tržišno ponašanje može tumačiti psihološkim faktorom, onda se to odnosi upravo na proteklu nedelju.
Neizvesnost, nedovoljna informisanost I strah generisali su upravo ovakvo tržišno ponašanje. Što se pre saznaju razmere štete I izvrše što je moguće preciznije korekcije bilansa osnovnih poljoprivrednih kultura za predstojeću 2014./15 godinu, utoliko pre će se i tržište smiriti i redefinisati nove pozicije ponude i tražnje za naredni period. Trenutno naša pšenica je jedna od najskupljih u Evropi. Nezapamćen podatak za istorijat poslovanja “Produktne berze” jeste činjenica da se kukuruzom SRPS kvaliteta u toku jednog nedeljnog trgovanja nije uopšte trgovalo. Činjenica da se ovom robom nije uopšte trgovalo mnogo toga nam govori. U osnovi ovog podatka jeste činjenica da je ponuda bila potpuno odsutna sa tržišta, za razliku od primetno prisutne tražnje. Zašto je ponuda pasivna može da se nasluti. Sa druge strane, ne treba zanemariti ni aktivnosti tradiconalnih trgovaca na berzi u akciji dostavljanja humanitarne pomoći u stočnoj hrani ugroženim područjima, što je takođe u izvesnoj meri stopiralo trgovanje ovom najznačajnijom komponentom za stočnu hranu. Izvor: Produktna berza
- 543 čitanja