Od prošlogodišnje berbe do sada gotovo da se preslikava promet žutog kukuruza kao prethodne sezone. Do sada je izvezeno preko 1,8 miliona tona, što će biti apsolutni rekord ekonomske godine. Na to je uticao masovni izvoz tokom poslednja tri meseca prošle godine kada je plasirano oko milion tona kukuruza. Računa se da će u izvoz otići još oko 50.000 tona, uglavnom u susedne države.

Stručnjaci procenjuju da su svi viškovi već plasirani u inostranstvo tako da neće biti većih mogućnosti za plasman na strana tržišta. Posebno što je cena kukuruza već dostigla nivo kao u regionu. Za sada se kukuruz kod nas prodaje za 24 dinara po kilogramu sa tendencijom daljeg poskupljenja do početka berbe ranih hibrida. Na poskupljenje kukuruza znatnog uticaja imaju i visoke temperature ovih dana, koje ugrožavaju buduće prosečne pronose. Istu dinarsku protivvrednost od 24 dinara po kilogramu kukuruz ima i u Mađarskoj i Francuskoj. U SAD, sa isporukama u septembru, kukuruz se prodaje za 20, u Rusiji za 21,69 i Ukraini za dinara po kilogramu.

Ozbiljne nedoumice oko raspoloživih rezervi izazivaju oprečne procene setvenih površina, a time i prosečnih prinosa i ukupnog roda. Zvanična statistika beleži da je lane bilo zasejano 1,250.000 hektara, dok u Poslovnoj zajednioci „Žita srbije“ smatraju da su te površine manje za oko 145.000 hektara. Otuda i razlike u ukupnom rodu za pola miliona tona, što zbunjuje sve koji se bave ovim poslom, pa ne mogu da se oslone na dugoročnije zahvate u izvozu. Dosta nepoznanica je i u stočarstvu, gde se rapidno smanjuje broj grla, a time i domaća potrošnja kukuruza. Pravo rešenje poredstavljali bi satelitski snimci zasejanih površina kukuruza i drugih useva, ali za to, bar za sada, nema ni najava.

-Skup kukuruz za sobom povlači i cenu pšenice, kaže Vukosav Saković, direktor Poslovnog udruženje „Žita Srbije“. - Na 80 odsto do sada požnjevenih površina, procenjuje se da je prosečan prinos preko četiri tone po hektaru. Pri tome u Vojvodini se prinosi kreću izmedju pet i šest tona po jedinici površine, a nešto malo više na velikim imanjima. Ponuda na tržištu je dobra, ali potražnja slabija od očekivanja. Kupovina 100.000 tona pšenice za potrebe državnih Robnih rezervi, za 20 dinara po kilogramu, nije bitnije uticala na stanje na domaćem tržištu. Pšenica se kod nas prodaje za oko 17,80, u Mađarskoj, za ispotuke u avgustu, za protivvrednost od 18, Francuskoj 20,28, u SAD, za ispotuke u septembru, 18,54, Rusiji 15,50 i Ukraini 14,95 dinara po kilogramu. I kod procena roda pšenice u Srbiji veliku nepoznaniocu predstavljaju zasejane površine. Pred kraj decembra prošle godine objavljen je zvaničan podatak da su zasejane površine rekordno male i da iznose samo 480.000 hektara, što je za 0,6 odsto manje nego prethodne sezone.Pri tome su privredne društva zasejala 74.000 hektara ili za 18 odsto manje, a poljoprivredna gazdinstva 406.000 ili za 3,4 odsto više. A uoči žetve ove godine procenjeno je u Privrednoj komori Srbije da su površine pod hlebnim žitom za oko 11.000 hektara veće, što bi značilo da će i rod biti veći za preko 45.000 tona. Otuda i dilema da li će za izvoz biti 300 ili 500 hiljada tona. Teško je reći šta će se događati na našem tržištu pšenice narednih meseci. Sredinom jula na Produktnoj berzi u Novom Sadu prodato je 1.175 tona pšenice, a od tada više nije bilo kupaca. Po svemu sudeći intenzivniji promet se obavlja kroz uobičajene poslovne odnose mimo Berze.

Izvesno je da će male koristi biti od javnih skladišta u koje bi ratari mogli da sačuvaju pšenicu dok na tržištu ne dobiju povoljniju cenu. Kompenzacioni fond je uoči žetve obezbedio prostor od svega 70.000 tona, a u toku je bila sertifikacija u još šest skladišta. Efekti tog posla nisu objavljeni. Mada se na svim otkupnim mestima ističe da je kvalitet ovogodišnje pšenice izuzetno dobar, vreme je da se povedu stručne rasprave o budućnosti pšenice. Naime, u višegodišnjem odsustvu prijema pšence po kvalitetu, mnogi ratari su sejali selekcije koje daju visoke prinose ali slabiji kvalitet zrna, što smanjuje našu mogućnost za bolji hleb i veći devizni priliv.

Izvor: DAN - Društvo agrarnih novinara