Jedna za drugom, afere s našom hranom potresaju ionako klimavo tržište, prouzrokuju ogromne finansijske štete, sapliću noge poljoprivrednim proizvođačima i zbunjuju potrošače. Krenulo je s mlekom s aflatoksinom, a preko pšenice s teškim metalima za kratko vreme došli smo do jabuka sa previše pesticida koje su iz Srbije stigle u Rusiju.

Šta je istina, ni ovde se ne zna, ali je već jasno da će se iz prašine koja se digla zbog 60 tona naših jabuka u kojima su Rusi netom pronašli povećan nivo pesticida, izroditi nove muke voćara i još veće sumnje potrošača. S druge strane, moglo bi se sve dati na dobro ako se posle ove opomene otreznimo i shvatimo da konačno moramo papirološki, institucionalno i zakonski stati u zaštitu našeg voća, koje je, tvrde stručnjaci, kvalitetno, zdravo i bezbedno. ”Naši voćari su savesni kada je u pitanju upotreba pesticida i poštovanje karence i priče o tome kako naše jabuke ne valjaju, a valjaju uvozne, apsolutno su bez osnova. Na sreću, imamo analize i dokument koji pokazuje da nisu pronađeni ostaci pesticida kod proizvođača koji su kontrolisani, a njih je većina, pogotovo u Vojvodini. Zašto se ne objavi kod koga je nađen previsok nivo pesticida” pita se prof. dr Zoran Keserović, direktor Departmana za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ne isključujući mogućnost da se radi o reizvozu jabuka. Upravo su jabuke, kako kaže, naša izvozna šansa a to dokazuje i podatak da smo od 2006. godine izvoz povećali sa 36.000 na 130.000 tona. Problem je, međutim, što nismo doneli zakon o integralnoj proizvodnji i uredili ovu oblast neophodnim pravilnicima. Nedostaju nam, napominje Keserović, propisani tehnički i organizacioni uslovi, definisanje obaveza proizvođača, sertifikaciona kuća, rečju, kontrolisana proizvodnja koju u suštini naši voćari primenjuju ali nije sistemski uokvirena. (Dnevnik)