U Srbiji će ove godine biti ubrano oko 450.000 tona šljive, znatno više nego lane kada je rod podbacio. Najviše šljive završiće na domaćoj trpezi i u prerađivačkoj industriji, dok će neznatne količine biti izvezene, svega oko pet procenata roda.- Do sada je izvezeno oko pet hiljada tona u zemlje u okruženju i Nemačku, uglavnom u sirovom stanju - kaže Evica Mihaljević, direktor Zajednice za voće i povrće. - Očekuje se da će biti izvezeno još oko 25.000 tona u svežem i zamrznutom stanju i suvih šljiva.
Iako poslednjih godina raste broj sušara, jer se voćarima više ispati da prodaju suvu nego sirovu šljivu, ili da od nje prave rakiju i druge destilate, njen prodor na strano tržište, gde je nekada dominirala, sporo ide. Prema rečima Mihaljevićeve to je zato što se tržište lako gubi, a izgubljeno je u vreme krize i sankcija, a teško vraća. Ona je, ipak, optimista i smatra da će izvoz iz godine u godinu rasti, pre svega zato što je naša šljiva kvalitetna i čista.
Šljiva se kao tradicionalna voćna vrsta u Srbiji gaji, inače, od davnina. Prvi izvozni posao Srbije u SAD bio je 1897. godine kada je prodato od 30.000 do 40.000 tona suve šljive. Taj novac je tada zemlju izvukao iz krize. Danas se iz Srbije godišnje izveze tek oko 2.000 do 3.000 tona suve šljive.
Najrasprostranjenije sorte u nas su požegača, stenlej i čačanska rodna. Šljiva uspeva i na visinama iznad 1.250 metara nadmorske visine, mada joj najviše odgovaraju tereni od 200 do 750 metara.
www.novosti.co.yu