Prva srpska Banka gena i semena starih sorti voća i povrća za samo šest meseci okupila je čak 77 gazdinstava koja pokušavaju da spasu od nestajanja autohtone vrste našeg podneblja. Srpske jabuke kolačare, petrovače, slatkače,kruška ječmenica, karamanka, šljiva ranka,kukuruz osmak, krompir mesečar,paradajz jabučar i volovsko srce, bob i druge žitarice kojima su othranjene generacije, iako odavno potisnute novim, unosnijim i manje zdravim sortama - neće nestati. Spasiće ih Ivana Petrović, doktor biotehničkih nauka,zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Ova mlada žena koja je odrasla u selu Paštrić kod Mionice osnovala je Banku gena i semena starih srpskih sorti. Ivana je osnovala ekološki pokret ”Okvir života“, a u okviru njega je i Banka semena. Petrovićeva objašnjava da suština Banke nije u tome da se seme godinama čuva u frižiderima, upravo suprotno - potencira se njegovo gajenje i objašnjavanje ljudima zašto su te sorte važne. Pored toga što su slađe, stare sorte su i mnogo zdravije od većine novih. ”Seme se svake godine čuva onako kako se oduvek tradicionalno čuvalo, tako što se tokom jeseni prosuši, onda do proleća miruje, pa se posadi. Sve se gaji na gazdinstvu,ali ne može na jednom, pa je projekat vezan za lokalnu zajednicu, veliki broj ljudi mora da učestvuje. Ako se gaje dve sorte, jako je bitno da se razdvoje, da ne bi došlo do ukrštanja. Zato ih gaje dva udaljena gazdinstva“, objašnjava Petrovićeva. ”Plan je da u narednih pet godina imamo Banku semena na još 20 lokacija, da regionalno pokrijemo sve delove Srbije“, kaže ona. ”Sada smo formirali jedan centar na Staroj planini,on je vezan za uzgajanje krompira, planinskih vrsta koje vole više nadmorske visine. Ljudi su izuzetno zainteresovani, kako poljoprivredni proizvođači, tako i potrošači, koji neprestano pitaju gde mogu da nabave te plodove i proizvode od starih sorti, tako da je to šansa i za lokalno stanovništvo“, objašnjava Petrovićeva. Suština uspeha je u tome da se sade stare sorte koje su na tom mestu rasle vekovima i tako se najbolje prilagodile uslovima, zemljištu i klimi. Većina uključenih u Banku semena voće i povrće gaji uglavnom za svoje potrebe. Problem je u tome što još uvek nema dovoljno materijala za sadnju da bi se posadio hektar ili dva. Ova zdrava hrana po istom patentu već se godinama gaji u Južnoj Americi, u Aziji,
najviše u Indiji, ali i u Austriji, Francuskoj,Italiji i Španiji. To su zemlje koje imaju najbolje organizovane banke.