Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) predstavila je juče u Glandu u Švajcarskoj, Globalni standard, prvi i jedinstveni set mera za rešenja zasnovana na prirodi (Nature-based Solutions) kao odgovor na brojne globalne izazove. ”Potrebna su nam dugoročna i efikasna rešenja za globalne izazove poput klimatskih promena, bezbednosti hrane i vode, i ekonomskog oporavka nakon pandemije.

Do kraja godine trebalo bi da bude usvojen novi zakon o oznakama geografskog porekla za prehrambene proizvode kojim se, izmeðu ostalog, predlaže da oni proizvodi koji imaju ovu oznaku, a ne proizvode se poslednjih sedam godina izgube ovaj status. Ovo je potvrðeno u Ministarstvu poljoprivrede. “Mi, nažalost, imamo takvu situaciju da za pojedine nema proizvoðača iz različitih razloga. Iz nekih objektivnih, poput kladovskog kavijara, koji se ne može proizvoditi jer u Dunavu više nema nekih od tih vrsta riba ili su retke.

U prestonici srpske kajsije, selu Miokovci kod Čačka, ova godina biće upisana kao jedna od najlošijih u istoriji voćarske proizvodnje. Od izvoza za Rusiju i velike prodaje ove godine nema ništa. Martovski mraz opostošio je rod, pa sada u julu voćari umesto po 200 kilograma, sa jednog stabla uspeli su da nakupe samo dva kilograma narandžastog zlata. “Od roda je ostalo samo oko 10%. Uzgajam kajsiju na 3,5 ha i ukupni prinosi u proseku su bili oko 60 tona, a ove godine ne znam da li ćemo ubrati ni tonu.

Opština koja zauzima zavidno prvo mesto u zemlji po proizvodnji kajsija, breskvi i trešanja, treće po proizvodnji jabuka i peto po proizvodnji krušaka smeštena je nepunih trideset kilometara od centra Beograda. Reč je o Grockoj. Ona je i prva na tronu u čitavoj Srbiji po ukupnoj površini zemlje pod plantaškim voćnjacima. Zbog svog plodnog zemljišta duž reke Dunav, zatalasanog terena i odgovarajuće klime, Grocka je odavno nadaleko čuven voćarski kraj.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Obimna ponuda i pad potrošnje u uslovima globalne recesije prete da proizvedu “potres na tržištu” poljoprivrednih proizvoda jer cene hrane već padaju, upozoravaju Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Očekuje se da će makroekonomski šokovi izazvani pandemijom Kovid-19 vršiti pritisak na cene poljoprivrednih proizvoda, navodi se u juče objavljenoj zajedničkoj studiji te dve organizacije, prenosi Rojters.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je da je zbog povećane tražnje to voće počelo da poskupljuje i da otkupljivači nude akontnu cenu od 215 dinara za kilogram. ”Smanjena proizvodnja malina u Srbiji zbog nevremena naterala je vlasnike hladnjača da ponude akontnu cenu od 1,83 evra po kilogramu ili 215 dinara, što udruženje traži već dve godine”, rekao je Radović. Dodao je da je rod malina u Srbiji ove godine smanjen za oko 50% i da je potražnja povećana i u svetu zbog smanjenog roda u Poljskoj i Čileu.

Potpuni zastoj u prodaji utovljene junadi više od 6.000 gazdinstava u Srbiji, koja se obimnije bave ovim poslom, dovodi do ekonomske propasti. Odgajivači ne znaju kako da pokriju troškove. Nakon nedavne razmene junadi za kukuruz preko Državnih robnih rezervi, kada je klanicama isporučeno oko 3.000 junadi, ostalo je još oko 6.000 bez izgleda da uskoro budu isporučeni. Međutim, već su pristigla i nova utovljena junad i trenutno se za tržište nudi više od 12.000 kvalitetnih grla.

Žetva pšenice je u završnici. Ovog leta, podsećamo, pšenica u našoj zemlji biće požnjevena sa 570.000 hektara koliko je jesenas i posejano. Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin, ocenjujući ovogodišnju žetvu, kaže da je nova pšenica znatno boljeg kvaliteta u odnosu na prošlogodišnju i da ćemo zato višak od oko 1,3 miliona tona lakše prodati. ”Prošle godine bilo je dosta žita na granici izmeðu one koja se koristi za ljudsku ishranu i one stočne”, naveo je Galetin. ”I u pogledu cene stvari bolje stoje.

Tokom protekle nedelje na Produktnoj berzi došlo je do rasta cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, pšenice, kukuruza i soje. Ukupan promet za ovu nedelju je iznosio 2.500 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 66.950.000,00 dinara.