Pre desetak dana Uprava za agrarna plaćanja počela je da šalje rešenja o odobrenju projekta za nabavku novog traktora preko IPARD fonda. Reč je o drugom javnom pozivu za traktore u okviru Mere 1. Uprava je objavila i konačnu rang listu podnetih zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje u Petom javnom pozivu za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. To je zapravo treći po redu poziv koji se odnosi na nabavku mehanizacije, odnosno izgradnju poljoprivrednih objekata. Još uvek su ovi zahtevi u administrativnoj obradi.

Predsednik Udruženja proizvođača malina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je da je rod malina ove godine u Srbiji manji do 50%, a da otkupljivači nude samo za 10-15 dinara veću akontnu cenu nego prošle godine, od 190 do 200 din/kg. On je za Betu rekao da se malina u maloprodaji prodaje po cenama iznad 500 dinara, pa da prodavci i preprodavci enormno zarađuju na račun proizvođača. ”Maline bi u otkupu na veliko trebalo da koštaju bar 230-240 din/kg i da rod nije prepolovljen nevremenom i poplavama u centralnoj Srbiji, u Arilju i Ivanjici”, rekao je Radović.

Od početka ovog meseca, svi zainteresovani mogu konkurisati zahtevima na prvi Javni poziv za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, odnosno za ulaganja u seoski tuirzam. Korisnik IPARD podsticaja može da ostvari pravo na podsticaje u iznosu od najmanje 5.000 evra, a najviše 300.000 evra po zahtevu, bez obzira na ukupnu vrednost investicije. Zainteresovani za podsticaje IPARD-a ne moraju imati prebivalište u ruralnom području, odnosno na selu.

Na Gradsku pijacu u Jagodini, najvećoj u Pomoravlskom okrugu i ovom delu Srbije, stigle su domaće lubenice, koje su sazrevale na njivi u prirodnom ambijentu i zamenile lubenice iz plastenika i uvoza. Iako je bilo dosta kiše, lubenice su slatke i veoma dobrio su rodile, cena im je 70 dinara za kilogram, izjavio je Tanjugu na pijaci uzgajivač i prodavač lubenica Toplica Cvejić, iz Šuljkovca kod Jagodine. Ovaj uzorni domaćin, poznat i po velikim zasadama paprike, kupusa i voća, tvrdi da je proizvodnja lubenica mnogo isplativija od proizvodnje pšenice.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Žitni kombajni rade punim kapacitetom. Nakon prve nedelje žetve procene su da će prinosi biti veoma šaroliki i da će se kretati između 3 i 7 tona po hektaru. Najslabiji prinos će biti u severnom Banatu koji je bio i najsušniji, a vrlo dobar, čak odličan u Sremu i Mačvi. Kada je reč o ceni, u Žitouniji, udruženju koje okuplja 17 industrijskih mlinova, kažu da je pretpostavki, kao i svake godine, mnogo. “Licitiranje ide od 22 do 27 dinara. Traži se od države da Robne rezerve kupe određene količine pšenice po 22 din/kg ne bi li tako povukli cenu pšenice naviše.

Povodom žalbi višnjara na procenu klase višanja pri samom otkupu, samim tim i niže cene, poljoprivredna

Zahtevi za odobravanje projekata za IPARD podsticaje za ruralni turizam podnose se Upravi za agrarna plaćanja od danas, 1. jula, do 1. oktobra ove godine. Reč je o pozivu iz Mere 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, a na raspolaganju poljoprivrednicima, preduzetnicima i mikro i malim preduzećima su 2,3 milijarde dinara. Podrška za realizaciju investicija u seoskom turizmu iznosi do 65 odsto vrednosti prihvatljivih troškova. Najmanji iznos podrške po projektu je 5.000 evra, a najveći 300.000 evra.

Kupci koji imaju višak vremena, a žele da uštede, mogu da se prijave da beru voće na nekoj od plantaža u Srbiji. Sve je više poljoprivrednih gazdinstava sa kojih domaćini pozivaju mušterije da sami naberu jagode, maline, kupine ili borovnice i da ih plate jeftinije. Obe strane su na dobitku. Voćari bar delimično rešavaju problem radne snage, a potrošači dobijaju povoljniju cenu i boravak na čistom vazduhu. Vlasnik plantaže malina iz Raške ima jasnu računicu. Kilogram voća prodaje za 240 dinara, a berače plaća 60 dinara po kilogramu.

Najvažnije iz protekle nedelje: