Setva jarih poljoprivrednih kultura u Vojvodini je završena, a u centralnom delu zemlje je na samom kraju. Dok se podaci o tome koliko je čega posejano zbrajaju, direktor ”Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da ćemo ove godine imati, kako se i predviđalo, kukuruza na oko milion hektara, soje na 240.000 i suncokreta na 220.000. ”Precizne podatke o tome koliko je koja kultura površina zauzela imaćemo tek za mesec dana, ali se ne očekuju značajna odstupanja”, naveo je Saković.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Trgovinski lanci u Srbiji godinama otkupljuju proizvode iz plastenika domaćih proizvođača, a mnogi od njih u vanrednim uslovima traže načine sa Ministarstvom poljoprivrede i lokalnim vlastima da povećaju otkup domaćeg povrća. U Lidlovoj pijaci nalazi se povrće i voće od 35 domaćih dobavljača voća i povrća. Kako ocenjuju u kompaniji, uprkos pandemiji nema izazova u snabdevanju.

Vanredno stanje i ograničeno kretanje uticali su negativno na ratare koji ove dane lepog vremena moraju maksimalno da iskoriste i obave prolećnu setvu ratarskih kultura. Međutim, možda i veći problem od vanrednog stanja i epidemije, ratarima pravi suša. Vlage u zemljištu je malo, pa tome treba i setvu prilagoditi. Agrometeorolog Srđan Milakara kaže da u ravničarskim delovima Srbije, u Vojvodini i donjem Podunavlju, Posavini nije sjajna situacija što se tiče padavina, naročito u poslednjih 30 dana – pala je polovina od ukupne količine padavina za ovo doba godine.

Za samo tri dana klanice su preuzele oko 800 komada junadi, od 3.500 planiranih. Prva dva dana pojedine klanice su želele da uvedu kalo u obračun težine, pa je reagovalo udruženje Agroprofit i sprečilo ovaj potez. Slobodan Utvić i Petar Vujanović isporučili su junad prosečne težine od 700 kilograma, a za višak težine od očekivane njima je ova klanica putem otkupnog bloka isplatila razliku. Ova dva farmera praktično svoju junad su prodali po ceni od 1.600 evra do 1.700 evra po komadu.

Proizvođači malina i drugog jagodičastog voća negoduju zbog odluke Vlade Srbije da odloži pomoć države od 100 evra koja neće stići, kako je najavljeno 15. maja, a za prolećnu setvu potrebna su im velika ulaganja. Predsednik te asocijacije Dobrivoje Radović rekao je rekao da su oko 15.000 uzgajivača malina i kupina ljuti što su prinuđeni da zovu telefonom ili pišu elektronskim putem, a mnogi od njih nemaju kompjuter, niti su snalažljivi u upotrebi tih savremenih sredstava komunikacije.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Isplatu jednokratne novčane pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled pandemije korona virusa, vrši Ministarstvo finansija – Uprava za trezor, na osnovu podataka iz evidencija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Registra poljoprivrednih gazdinstava i Veterinarske baze. Kako se navodi na sajtu Uprave za agrarna plaćanja, isplata se obavlja direktno na namenski račun prijavljen u Registru poljoprivrednih gazdnistava, na osnovu stanja u navedenim evidencijama na dan 16.04.2020.

Republička direkcija za robne rezerve objavila je spisak stočara koji će moći da učestvuju u naturalnoj razmeni junadi za merkantilni kukuruz. Reč je o 329 stočara kojima je, svakom pojedinačno, odobrena određena količina junadi koju će moći da razmene za kukuruz. Na spisku je i 16 stočara kojima nije odobrena razmena. Za naturalnu razmenu izdvojeno je do 30.814 tona merkantilnog kukuruza. Registrovano gazdinstvo može maksimalno da isporuči količinu tovne junadi sa spiska a koji je objavljen na sajtu Direkcije.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u saradnji sa profesorkom dr Vesnom Bengin sa Instituta Biosens Univerziteta u Novom Sadu, pokrenuli su istraživanje stepena primene digitalnih tehnologija u oblasti proizvodnje voća i povrća u našoj zemlji. Istraživanje će obuhvatiti 500 ispitanika, odnosno reprezentativni uzorak malih, srednjih i velikih poljoprivrednih gazdinstava i kompanija, koji se bave proizvodnjom preradom i otkupom voća i povrća.