Trgovci u Srbiji već imaju obavezu da na deklaracijama za voće i povrće ističu godinu berbe, zemlju porekla, klasu i naziv proizvođača, što je kompletna informacija koju svaki kupac mora da dobije, rekao je za Politiku Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede. Nedimović je to izjavio povodom priče koja je uzdrmala region da velike agrarne države na početku nove berbe prazne skladišta i prodaju voće i povrće velikim trgovinskim lancima po bagatelnim cenama, ugrožavajući domaću proizvodnju.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Vađenje krompira započelo je na njivama širom Srbije. Prema prvim procenama, ovogodišnji rod je na nivou proseka ili malo iznad njega. Uzgajivači u brdsko-planinskim predelima moći će da očekuju prinose i do 25 tona po hektaru. dok će oni u nizijama imati gotovo duplo više. Cena krompira u otkupu kreće se između 22 i 25 dinara po kilogramu ”Zasadi krompira nekada su zauzimali i do 90.000 ha, a danas se on gaji na oko 45.000 ha. Te količine, sa prosečnim prinosima, ne mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta, pa će Srbija morati da uvozi krompir.

Peti Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – kupovinu nove mehanizacije i opreme, kao i izgradnju objekata raspisan je 24. septembra. Rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaje je od 24. septembra do 23. decembra 2019. godine. Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća, ostalih useva, grožđa i jaja.

Petnaest srpskih kompanija će, u organizaciji PKS i RAS-a, predstaviti svoju ponudu na međunarodnom sajmu hrane i pića u Moskvi “World Food Moscow”, koji će se održati od 24. do 27. septembra. “Pojačano je interesovanje srpskih prehrambenih kompanija za nastup na tržištu Rusije. Osim 15 kompanija izlagača na nacionalnom štandu, još toliko je najavilo posetu sajmu sa ciljem susreta sa poslovnim partnerima i upoznavanja sa najnovijim svetskim trendovima”, ističe Dejan Delić, direktor Predstavništva PKS u Moskvi.

Treći pčelarski sajam jugoistočnog Balkana u Vranju potukao je sve rekorde posete iz prethodne dve godine, kao i prodaje pčelarske opreme (već oko 13 časova na Sajmu nije mogla da se kupi nijedna jedina matična rešetka, sve su već bile prodate), navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Sajam je otvorio pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević koji je naglasio značaj ovog sajma za jug Srbije, a posebno je pohvalio organizovanost pčelara Srbije kroz Savez pčelarskih organizacija Srbije.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Hrana jeste i biće sve važniji resurs, ali  se tek očekuje da potreba, odnosno tražnja razvijenih ekonomija nametne da čitav proces do dolaska hrane na sto bude zaokružen, održiv, inkluzivan, ekološki odgovaran i fer prema svima u lancu proizvodnje, kaže za Nedeljnik Miljan Ždrale, šef EBRD agrobiznis sektora za region Centralne i Istočne Evrope. ”Projekcije su da će do 2050. godine biti oko devet milijardi stanovnika na planeti, a na to imate sve zahtevnijeg potrošača u razvijenim zemljama, ali i velike gubitke hrane u lancu potrošnje sa druge strane.

Više do milion hektara u Srbiji leži pod kukuruzom, a njegovi žetveni ostaci, praktično su nerešiva enigma za male poljoprivrednike. Ðorđe Murgaški, ratar iz Čeneja objašnjava da kad poljoprivrednik “ne zna šta će, slama ne treba nikom, a nema mašinu da uništi on - kresne šibicu”.Murgaški nije jedan od njih. Greje se na biomasu koju dobije od sojine slame, jer ima svoje mašine za obradu. I tu je ključ rešenja paljenja žetvenih ostataka - mašinerija, a ne kaznene mere.

Rod krušaka u Srbiji ove godine je toliko podbacio da će velike fabrike, koje koriste ovu voćku za preradu, morati da je uvoze. Svetomir Stamenković, koji ima voćnjak na pet hektara u selu Banjica, kod Čačka, objašnjava da je rodila tek trećina u odnosu na prošlu godinu, a razlozi su prolećni mrazevi, kao i to što je kruška prošle godine prerodila. Gotovo svi voćari iz ovih krajeva krušku viljamovku predaju Takovu iz Gornjeg Milanovca, koji je dalje prerađuje u voćnu rakiju. Otkupna cena je ista kao i prošle godine, 34 din/kg.