Setva šećerne repe trebalo bi da krene u martu, ali su ratari u dilemi da li da je poseju, zbog skupog repromaterijala i obimnog posla. Ova industrijska biljka je zahtevna. Potrebne su obimne agrtehničke mere dok ne dospe za vađenje, osam do deset puta je tretirati raznovrsnim hemijskim sredstvima. Za više nego dvostruko manje novca i truda može se posejati kukuruz, soja i suncokret, čije su cene višestruko povećane u odnosu na prošlu i setvu i žetvu.

Ministarstvo trgovine ponudilo je pšenicu i brašno iz robnih rezervi po subvencionisanim cenama. Cena pšenice iz robnih rezervi, iznosi 25,30 dinara po kilogramu, uključujući PDV. Proizvođači hleba po subvencionisanim cenama mogu kupiti brašno “T-500” iz robnih rezervi po ceni od 33 din/kg, a ta cena uključuje PDV. U pozivima objavljenim na službenim stranicama ministarstva i Direkcije za robne rezerve navodi se i niz uslova koji zainteresovani kupci moraju da ispune. Rok za prijavljivanje za kupovinu pšenice i brašna iz robnih rezervi je 11. marta.

Zbog sukoba u Ukrajini sve svetske berze beleže rekordne cene pšenice, kukuruza, soje. Kukuruz je dostigao svoj istorijski maksimum od 30 dinara, a visoke cene poslednjih meseci beleže i pšenica i soja.
Miloš Janjić, direktor novosadske Produktne berze, istakao je da su sukobi izuzetno uticajni na rast cena, jer su i Ukrajina i Rusija izuzetno značajni i izvoznici i proizvođači na svetskom nivou i da zajedno izvoze 30 odsto svetske potrebe za pšenicom.

Jagode iz Grčke se već dve nedelje prodaju u Srbiji, a cena im je paprena. U četvrtak su na zelenim pijacama širom naše zemlje koštale uglavnom od 500 do 800 dinara. Zanimljivo je da je cena najjeftinijih crvenih plodova kod veleprodavaca na kvantašu bila viša i za njih je trebalo izdvojiti oko 600 dinara, dok su najskuplje bile oko 700 dinara. Uskoro bi trebalo da počne uvoz ovog voća i iz Turske, pa se može očekivati da će biti nešto jeftinije. Kako sada stvari stoje, cena jagoda u maloprodaji iz domaće proizvodnje biće slična, kretaće se od 500 do 600 dinara.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Jučerašnji sastanak ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i delegacije poljoprivrednika u Šapcu završen je bez konkretnog dogovora. Poljoprivrednici očekuju da vlada usvoji sve njihove zahteve, a ukoliko do toga ne dođe, najavili su proteste širom Srbije. Oni traže ukidanje akciza na evro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva, subvencije od 200 evra po hektaru, redovnu i brzu isplatu subvencija, regulisanje uvoza smrznutog mesa i regulisanje nekontrolisanog uvoza mleka u prahu.

Prve analize učešća naših kompanija na nedavno održanom Međunarodnom sajmu hrane Galfud (Gulfood) u Dubaiju, pokazuju da su firme iz Srbije dogovorile nove izvozne poslove koji premašuju tri miliona evra.
”Za većinu naših proizvođača na sajmu u Dubaiju otvorene su nove poslovne prilike i aranžmani sa UAE, drugim tržištima poput Saudijske Arabije, Jordana, Katara, Indije, Izraela, Kuvajta, Irana, ali i Kanade, Australije i Japana.

Proizvođači prehrambenih proizvoda, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije,  imaće za 10 meseci duži rok za izmenu deklaracije proizvoda, pa će tu obavezu umesto do 1. marta, moći da ispune do 1. januara 2023. godine.
Odlaganje početka primene novog propisa omogućiće proizvođačima da prilagode poslovne procese, kao i da iskoriste postojeću ambalažu i time uštede milione evra.

Zbog poskupljenja poljoprivredne proizvodnje i očekivanih manjih prinosa treba da očekujemo poskupljenje hrane, kažu stručnjaci iz oblasti agrara. “Naši poljoprivrednici će sigurno posejati ono što su planirali, ali će im prinosi biti znatno manji zbog većih troškova proizvodnje. Ja očekujem da će na leto i jesen hrana znatno da poskupi, a već je skupa u odnosu na plate i primanja”, kaže za Novu ekonomiju Milan Damljanović iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Čačku.

Najvažnije iz protekle nedelje: