Akontna cena maline ove godine mogla bi da dostigne i 850 din/kg. Predviđanja su da će se otkup kretati između 600 i više od 800 dinara, ali je izvesno i da će prinosi biti manji nego prošle godine. Stručnjaci kažu da na to utiču lošija primena agrotehničkih mera, stare i neadekvatne sadnice i prošlogodišnja suša.
Tokom branja 2021. desila se velika suša i slabo je bilo izrastanja novih izdanaka, objašnjava Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije. ”Kod nas se skoro 80% malinjaka ne navodnjava.

Stočari koji se bave tovom svinja i prerađivači nalaze se u nezavidnom položaju. Svaki ima svoju muku. Prerađivači se žale na pad potražnje svinjetine u mesarama, a uzgajivače kao nikada ranije muči skupa stočna hrana. Opstaće samo oni koji imaju zaokružen proces proizvodnje od njive do trpeze. Oni koji ne proizvode stočnu hranu, ako nisu ranije odustali od tova, sada će sigurno izaći iz proizvodnje i okrenuti se drugim isplativijim poljoprivrednim poslovima.

Najvažnije iz protekle nedelje:

• pad cene pšenice

Beskamatni krediti za poljoprivrednike mogu da se dobiju u deset banaka, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. To su, kako je navedeno, Kredi Agrikol banka, Komercijalna banka, ProKredit banka, Sberbanka, Banka Intesa, OTP banka, Halk Banka, UniKredit banka, Rajfajzen banka i AIK banka. Ministar Branislav Nedimović je objasnio da beskamatani krediti podrazumevaju da će država nadoknaditi celokupni iznos obračunate kamate, a da će poljoprivrednici krajem godine vraćati glavnicu. “Vraća se glavnica, prvi deo tek kada prođu sve žetve, u oktorbu.

Šansa za opstanak najvećeg broja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, a ima ih u Srbiji 570.000, je udruživanje u zadruge, jer ih mali, a usitnjen posed, tera na to, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.
”Zadruge kao organizacioni oblik nemaju valjanu alternativu ni u Evropskoj uniji, a ni kod nas“, rekao je Krkobabić na okruglom stolu na temu zadrugarstva koji je održan u okviru Zimskih susreta poljoprivrede na Zlatiboru.

U Srbiji je jesenas zasejano 801.650 hektara, što je 3,5 odsto više nego u 2020. godini, saopštio je juče Republiči zavod za statistiku.
Pšenica je posejana na 627.216 hektara, što je 5,8 odsto više nego 2020. godine. Raž je zasejana na površini 5.579 hektara što je 12,9 odsto više nego 2020. godine. Uljana repica je zastupljena na površini od 29.041 hektar, što je 27,9 odsto više, dok je površina pod ovsom od 14.503 hektara manja za 18,2 odsto. Ječmom je zasejano 91.208 hektara što je manje za 5,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Cene osnovnih životnih namirnica ostaju zamrznute još 90 dana, odlučila je juče Vlada Srbije. Usvajanjem nove uredbe, cene šećera, brašna tip 400 i tip 500, dugotrajnog mleka od 2,8 odsto masnoće, svinjskog buta i jestivog ulja i naredna tri meseca neće smeti da pređu nivo koje su imale 15. novembra 2021. godine. Uredba je, dodaje se, usvojena u cilju dalje zaštite tržišta, “odnosno sprečavanja deformacija u formiranju cena navedenih roba, koje su izuzetno važne za snadbevanje potrošača, a naročito siromašnijih socijalnih kategorija“.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Ljubitelji vina u glavnom gradu BiH odbrojavaju dane do Sarajevo Wine Festa, koji će biti održan u hotelu Holiday 10. i 11. februara  
15. Međunarodni festival vina i gastronomije u Sarajevu okupiće i predstaviti renomirane domaće i regionalne vinarije sa područja Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije. 

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović otvoriće danas, u 11 sati, treći Međunarodni sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva Agro Belgrade tokom koga će ugostiti svoje kolege iz Republike Albanije, Severne Makedonije i Republike Srpske.