Pred poljoprivrednicima setva uz skuplje gorivo, seme, đubrivo

Pred poljoprivrednim proizvođačima su važni poslovi – prihrana ozimih kultura i prolećna setva. Zbog rasta cene đubriva, ali i poskupljenja semena, goriva i sredstava za zaštitu bilja, mnogi još razmišljaju koje mere da primene. U Srbiji se nekada đubrivo proizvodilo u sedam fabrika, a danas u tri, koje podmiruju trećinu domaće potrošnje.

U toku izbor najboljeg gazdinstva i najboljeg mladog poljoprivrednika

Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika SUMP u saradnji sa kompanijom Color Media Communications i uz institucionalnu podršku Privredne komore Vojvodine predstavlja, bira i nagrađuje Najbolje poljoprivredno gazdinstvo i Najboljeg mladog poljoprivrednika u Republici Srbiji. Cilj izbora je promocija poljoprivrede i rada u poljoprivredi a samim tim i prikazivanje dobrih priča ljudi koji vredno rade na srpskim poljima.

Malinari u Srbiji već licitiraju ovogodišnju otkupnu cenu

Akontna cena maline ove godine mogla bi da dostigne i 850 din/kg. Predviđanja su da će se otkup kretati između 600 i više od 800 dinara, ali je izvesno i da će prinosi biti manji nego prošle godine. Stručnjaci kažu da na to utiču lošija primena agrotehničkih mera, stare i neadekvatne sadnice i prošlogodišnja suša.
Tokom branja 2021. desila se velika suša i slabo je bilo izrastanja novih izdanaka, objašnjava Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije. ”Kod nas se skoro 80% malinjaka ne navodnjava.

Dok cene mesa u mesarama padaju, stočari gomilaju gubitke

Stočari koji se bave tovom svinja i prerađivači nalaze se u nezavidnom položaju. Svaki ima svoju muku. Prerađivači se žale na pad potražnje svinjetine u mesarama, a uzgajivače kao nikada ranije muči skupa stočna hrana. Opstaće samo oni koji imaju zaokružen proces proizvodnje od njive do trpeze. Oni koji ne proizvode stočnu hranu, ako nisu ranije odustali od tova, sada će sigurno izaći iz proizvodnje i okrenuti se drugim isplativijim poljoprivrednim poslovima.

Beskamatni krediti za poljoprivrednike dostupni u 10 banaka

Beskamatni krediti za poljoprivrednike mogu da se dobiju u deset banaka, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. To su, kako je navedeno, Kredi Agrikol banka, Komercijalna banka, ProKredit banka, Sberbanka, Banka Intesa, OTP banka, Halk Banka, UniKredit banka, Rajfajzen banka i AIK banka. Ministar Branislav Nedimović je objasnio da beskamatani krediti podrazumevaju da će država nadoknaditi celokupni iznos obračunate kamate, a da će poljoprivrednici krajem godine vraćati glavnicu. “Vraća se glavnica, prvi deo tek kada prođu sve žetve, u oktorbu.

Zadruge šansa za opstanak porodičnih gazdinstava

Šansa za opstanak najvećeg broja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, a ima ih u Srbiji 570.000, je udruživanje u zadruge, jer ih mali, a usitnjen posed, tera na to, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.
”Zadruge kao organizacioni oblik nemaju valjanu alternativu ni u Evropskoj uniji, a ni kod nas“, rekao je Krkobabić na okruglom stolu na temu zadrugarstva koji je održan u okviru Zimskih susreta poljoprivrede na Zlatiboru.

U Srbiji jesenas zasejano 801.650 hektara

U Srbiji je jesenas zasejano 801.650 hektara, što je 3,5 odsto više nego u 2020. godini, saopštio je juče Republiči zavod za statistiku.
Pšenica je posejana na 627.216 hektara, što je 5,8 odsto više nego 2020. godine. Raž je zasejana na površini 5.579 hektara što je 12,9 odsto više nego 2020. godine. Uljana repica je zastupljena na površini od 29.041 hektar, što je 27,9 odsto više, dok je površina pod ovsom od 14.503 hektara manja za 18,2 odsto. Ječmom je zasejano 91.208 hektara što je manje za 5,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Cene osnovnih životnih namirnica zamrznute još tri meseca

Cene osnovnih životnih namirnica ostaju zamrznute još 90 dana, odlučila je juče Vlada Srbije. Usvajanjem nove uredbe, cene šećera, brašna tip 400 i tip 500, dugotrajnog mleka od 2,8 odsto masnoće, svinjskog buta i jestivog ulja i naredna tri meseca neće smeti da pređu nivo koje su imale 15. novembra 2021. godine. Uredba je, dodaje se, usvojena u cilju dalje zaštite tržišta, “odnosno sprečavanja deformacija u formiranju cena navedenih roba, koje su izuzetno važne za snadbevanje potrošača, a naročito siromašnijih socijalnih kategorija“.