Godina je krenula loše i što se tiče vremenskih uslova za rod žitarica. Ekstremnna suša zahvatila je sever Srbije, Šumadiju i zapadni deo zemlje. Takva situacija najviše pogađa pšenicu, čiji bi rod mogao da bude i prepolovljen, kaže Slavko Vukov iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata. Manjak padavina, kako dodaje, trentno ne ugrožava kukuruz i suncokret, ali i za te useve problematično može da bude ako u narednih mesec dana ne bude veće količine padavina. On dodaje da se malo površina navodnjava.

Berba jagoda ove godine kasni za dve do tri sedmice zbog hladnog aprila. Ranijih godina proizvođači su već sa prvim danima maja počinjali da beru jagode, ali su hladne večeri i blagi jutarnji mrazevi ovog proleća uticali da voće kasnije počne da zri.
”Mraz je u nekim područjima uništio prve cvetove pa će prinosi biti umanjeni, s druge strane ima krajeva gde ga nije bilo ili je bio slab, pa voće nije oštećeno i zato će biti proizvođača koji će imati natprosečan rod i u pogledu količine i kvaliteta”, kaže voćar Igor Gulić iz Rakovca nadomak Novog Sada.

Nakon što je Indija zabranila izvoz osnovnih žitarica, cena pšenice na međunarodnom tržištu je porasla na najviši nivo u poslednja dva meseca, a stručnjaci upozoravaju da sve više cene hrane i energenata mogu povećati rizik od nestašice hrane, podtsaći inflaciju ali i nemire u mnogim zemljama.

Povodom pojedinih najava da će ovogodišnje cene voća ići naniže, Odbor za poljoprivredu Pokreta Živim Za Srbiju i dalje je stava da država treba da ulaže u prerađivačku industriju, ne samo voća već i povrća. Na taj način bi se dobijali skuplji proizvodi koji bi se dalje lakše transportovali. Međutim, na cenu voća u Srbiji ne utiču samo troškovi transporta i kupovna moć, navodi se u saopštenju ovog pokreta. - Ono što i dalje u Srbiji pogađa naše voćare je to da više od 50% naših voćnjaka nema protivgradnu zaštitu.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Opština Svilajnac najpoznatija je po razvijenom stočarstvu i uzgoju simentalske rase goveda. Resavski simentalac je izuzetna rasa, to je rasa i za mleko i za meso i da se tele proda. Sad trenutno nema tih teladi, jer je narod dosta smanjio stoku. To tele mora da se čuva, ta krava mora da se čuva. Jednom ko zatvori tu proizvodnju više se tu ne vraća, nije toliko jednostavno ko da kokoške gajiš”, objašnjava Marko Milojević stočar iz sela Grabovac. Ove godine opština Svilajnac je za potrebe poljoprivredne proizvodnje izdvojila 25 miliona dinara.

Generalni direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković najavio je juče da će od 21. do 27. maja biti održan Međunarodni poljoprivredni sajam, a zemlja partner biće Mađarska. Za nas je, kao organizatore, najvažnije da smo izašli iz onog režima korone. Ove godine imamo 1.100 izlagača. U odnosu na 2019. godinu se nalazimo na 75 odsto tog sajma, rekao je Cvetković na konferenciji za novinare. Uz brojne kolektivne izložbe možemo da najavimo i premijerni nastup Maroka.

Nedostatak vlage u zemlji počinje da ugrožava pšenicu i druge useve jer se usporava razvoj, ali još nije alarmantno, rekao je juče predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić. On je izjavio za Betu da će posledice po prinos biti veće ako zbog skupog mineralnog đubriva usevi nisu dovoljno prihranjeni. ”Pšenica je počela da klasa i neophodna je vlaga. Suša se oseća i na uljanoj repici jer ne razvija dovoljno brzo grane na stablu“, rekao je Jakšić.

Zakomplikovan izvoz na rusko tržište, ali i veliki uvoz, tvrde leskovački povrtari, oborili su cenu kupusa. Od pre nekoliko dana ponovo ima otkupa, ali je cena od 20 dinara nedovoljna da podmiri troškove prozvodnje. Nadaju se da, uz Distributivni centar čija bi gradnja trebalo da počne na leto, plastenička proizvodnja više neće biti lutrija. Mladi kupus stigao je pred Uskrs. Cena je bila solidna – 50, pa 40 din/kg, a onda je sve stalo. Otkupljivači objašnjavaju da je problem naglo povećanje cena transporta. Proizvođači zahtevaju da se nešto preduzme.

Najvažnije iz protekle nedelje: