Projektovani nacionalni budžet za realizaciju mera i ciljeva politike ruralnog razvoja za period od 2022. do 2024. godine iznosi 28,1 milijardu dinara, odnosno prosečno 9,4 milijarde dinara godišnje, stoji u Vladinom predlogu acionalnog programa ruralnog razvoja za dati period.
Ministarstvo poljoprivrede obavestilo je zainteresovanu javnost o početku konsultativnog procesa u vezi sa ovim dokumentom čija je izrada počela u avgustu prošle godine.

Najvažnije iz protekle nedelje:
•    rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda

Povodom uvođenja novog modela fiskalizacije čija je primena obavezna od 1. maja 2022. godine, Ministarstvo finansija još jednom pojašnjava da su od te obaveze oslobođeni poljoprivredni proizvođači koji svoje proizvode prodaju na pijačnim tezgama, ukoliko nisu registrovani kao preduzetnici kod Agencije za privredne registre.

Srbija je prošle godine izvezla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u vrednosti od 4,2 milijarde evra, a uvezla robu vrednu 2,4 milijarde, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Ukupna spoljnotrgovinska razmena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda je prošle godine bila blizu 6,6 milijardi evra, što je 13,1 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene i za 15,6 odsto više u odnosu isti period 2020. godine. Tokom prošle godine iz Srbije se najviše izvozilo povrće i voće, kao i žitarice, pšenicu i kukuruz. Kukuruza je Srbija tokom 2021.

Proizvođači jabuka u Srbiji su, zbog otežanog transporta tog voća u Rusiju, počeli da traže nova tržišta za ogromne zalihe koje još nisu rasprodate. Predstavnik ZZ “Voćar” iz Slankamena Nikola Kotarac rekao je juče da su počeli da traže nova tržišta, umesto ruskog, pa će dva šlepera sa 40.000 kilograma ovih dana biti otpremljena za Indiju. ”U hladnjačama imamo još 2.500 tona jabuka gde mogu da se očuvaju do juna, a posle toga počinju da gube dobar kvalitet. Ta količina čini 70% roda i najveći deo trebalo je da se izveze u Rusiju”, rekao je Kotarac.

Svetske cene hrane ubrzale su rast u februaru dostigavši najviši nivo u istoriji, predvođene poskupljenjem biljnih ulja i mlečnih proizvoda, pokazuje najnoviji izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
FAO-v indeks,koji prati cene hrane osnovnih prehrambenih proizvoda na svetskim tržištima, iznosio je prošlog meseca u proseku 140,7 poena, što je za 3,9 odsto više u odnosu na januar i za 20,7 procenata iznad nivoa u februaru 2021.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Setva šećerne repe trebalo bi da krene u martu, ali su ratari u dilemi da li da je poseju, zbog skupog repromaterijala i obimnog posla. Ova industrijska biljka je zahtevna. Potrebne su obimne agrtehničke mere dok ne dospe za vađenje, osam do deset puta je tretirati raznovrsnim hemijskim sredstvima. Za više nego dvostruko manje novca i truda može se posejati kukuruz, soja i suncokret, čije su cene višestruko povećane u odnosu na prošlu i setvu i žetvu.

Ministarstvo trgovine ponudilo je pšenicu i brašno iz robnih rezervi po subvencionisanim cenama. Cena pšenice iz robnih rezervi, iznosi 25,30 dinara po kilogramu, uključujući PDV. Proizvođači hleba po subvencionisanim cenama mogu kupiti brašno “T-500” iz robnih rezervi po ceni od 33 din/kg, a ta cena uključuje PDV. U pozivima objavljenim na službenim stranicama ministarstva i Direkcije za robne rezerve navodi se i niz uslova koji zainteresovani kupci moraju da ispune. Rok za prijavljivanje za kupovinu pšenice i brašna iz robnih rezervi je 11. marta.

Zbog sukoba u Ukrajini sve svetske berze beleže rekordne cene pšenice, kukuruza, soje. Kukuruz je dostigao svoj istorijski maksimum od 30 dinara, a visoke cene poslednjih meseci beleže i pšenica i soja.
Miloš Janjić, direktor novosadske Produktne berze, istakao je da su sukobi izuzetno uticajni na rast cena, jer su i Ukrajina i Rusija izuzetno značajni i izvoznici i proizvođači na svetskom nivou i da zajedno izvoze 30 odsto svetske potrebe za pšenicom.