Epizootiološki podaci ukazuju da je virus afričke kuge svinja rasprostranjen kod divljih i domaćih svinja na određenim područjima u Srbiji. Prema tome, kako je istakao Dejan Krnjaić, profesor sa Fakulteta veterinarske medicine, odgoj i držanje svinja treba sprovoditi uz doslednu primenu biosigurnosnih mera koje predstavljaju prvu liniju odbrane od bolesti. Krnjaić je održao predavanje na obuci “afrička kuga svinja i značaj primene biosigurnosnih mera u svinjarskoj proizvodnji“ u PKS - RPK Zapadnobačkog upravnog okruga.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Još nedelju dana je ostalo do kraja optimalnog roka za setvu pšenice. Samo u oktobru posejano žito ima jedini besplatan uslov za visok rod, ali ove sezone mnogi će ratari zbog vremenskih uslova kasniti. Setvu prate i više cene đubriva i goriva.

Pandemija je uticala na višestruki skok cene transporta, pa za jedan kontejner smrznutog voća do Amerike izvoznici treba da plate oko 23.000 dolara. U takvim uslovima evropsko tržište je najstabilnije rešenje, smatraju stručnjaci. Aleksandar Leposavić, iz Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže da ne može i neće biti oscilacija u tražnji. ”Međutim, Amerika i neke druge zemlje u koje mi isto tako tradicionalno izvozimo mogu biti problem. Postoji neki trend, odnosno veća tražnja za nižim kategorijama, pre svega ako pričamo o malini - u pitanju je griz.

U Srbiji je za samo šest godina ugašeno oko 40.000 stočarskih gazdinstava. Mlekarska industrija takođe upozorava na sve dublju krizu, a o snazi domaćeg tržišta govori i to da samo dve kompanije ostvaruju gotovo polovinu ukupnih poslovnih prihoda u ovoj delatnosti. Najvećim dobitnicima se proglašavaju veliki trgovinski lanci, čijim maržama se objašnjava paradoks da iako je otkupna cena sirovog mleka znatno niža nego u EU, mi pijemo skuplje mleko nego stanovnici Unije.

Cena veštačkog đubriva urea skače na dnevnom nivou, što nikada do sada nije zabeleženo, kaže za Politiku Damir Varga, direktor Poljoprivedne stručne službe u Subotici.
U trenutku razgovora cena kilograma uree iznosila je 105,5 dinara po kilogramu, u odnosu na prethodni dan kada je bila 94 dinara, a pre jedne sedmice kilogram uree koštao je 73 dinara. Poređenja radi, prošle godine u ovo vreme cena uree kretala se između  34 i 35 dinara po kilogramu, iznosi Varga podatke.

Cene poljoprivrednih proizvoda domaćih proizvođača porasle su za godinu dana gotovo za četvrtinu – 24 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za avgust.
Najviše je poskupelo voće – 58,5 procenata. Istog meseca prethodne godine, rast cena zabeležen je u grupama: stoka i živina (11,3 procenata), industrijsko bilje (42,9), žita (24,6 procenata).
Ipak ovaj sektor u Srbiji ali i u Evropi pritiskaju sve veći troškovi poskupljenja energenata, veštačkog đubriva, semena, hrane za životinje, na šta je nedavno upozorila Evropska komisija.

Kovid kriza pravi velike probleme živinarima, prvenstveno kod plasmana konzumnih jaja. Sa druge strane drastično je poskupela hrana za živinu kao i energenti, kaže direktor Poslovne zajednice za živinarstvo Rade Škorić. “Potrošnja živina i konzumnih jaja se jako reflkektovala na stanje u živinarstvu tokom pandemije” rekao je Škorić. Uz to se desio značajan rast cena sirovina za stočnu hranu i najavljeni izuzetan rast cena svih vidova energije, ambalaže, transporta i pitanje je koliko ko će od živinara moći da izdrži.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Forum poljoprivrednih politika (APF) 2021 održaće se 20. i 21. oktobra u Vrnjačkoj Banji. Tema ovogodišnjeg događaja je “Zelena agenda za zapadni Balkan: Obaveze i trenutno stanje”. Forum je dvodnevni događaj koji ima za cilj donošenje preporuka za kreiranje regionalnih politika u jugoistočnoj Evropi vezano za poljoprivredu i ruralni razvoj koji uključuje sve relevantne regionalne i međunarodne aktere. APF je snovan 2001. godine kako bi se olakšalo kreiranje poljoprivrednih politika u emljama jugoistočne Evrope.