Kvalitet srpske maline prepoznat je ne samo u Evropi, nego i u svetu. Država trenutno daje subvencije za maline i kupine od 60 do 90 odsto za sadni materijal, za navodnjavanje od 50 do 60, a za protivgradnu mrežu od 50 do 60 odsto prihvatljivih troškova investicije. Tu su i podsticaji Svetske banke, kao i IPARD programa. Takođe, razvoj ovog dela poljoprivrede podstiču i subvencije za izvoznike, ali i za hladnjače.

Vlada Srbije propisala je na sednici 10. februara da će maksimalna maloprodajna cena naftnih derivata Evro dizel i Evro premijum BMB 95 iznositi 179 dinara (1,5 evra), odnosno 171 dinar (oko 1,4 evra) po litru  

Najvažnije iz protekle nedelje:
• smanjena aktivnost učesnika na robno-berzanskom tržištu

Pred poljoprivrednim proizvođačima su važni poslovi – prihrana ozimih kultura i prolećna setva. Zbog rasta cene đubriva, ali i poskupljenja semena, goriva i sredstava za zaštitu bilja, mnogi još razmišljaju koje mere da primene. U Srbiji se nekada đubrivo proizvodilo u sedam fabrika, a danas u tri, koje podmiruju trećinu domaće potrošnje.

Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika SUMP u saradnji sa kompanijom Color Media Communications i uz institucionalnu podršku Privredne komore Vojvodine predstavlja, bira i nagrađuje Najbolje poljoprivredno gazdinstvo i Najboljeg mladog poljoprivrednika u Republici Srbiji. Cilj izbora je promocija poljoprivrede i rada u poljoprivredi a samim tim i prikazivanje dobrih priča ljudi koji vredno rade na srpskim poljima.

Akontna cena maline ove godine mogla bi da dostigne i 850 din/kg. Predviđanja su da će se otkup kretati između 600 i više od 800 dinara, ali je izvesno i da će prinosi biti manji nego prošle godine. Stručnjaci kažu da na to utiču lošija primena agrotehničkih mera, stare i neadekvatne sadnice i prošlogodišnja suša.
Tokom branja 2021. desila se velika suša i slabo je bilo izrastanja novih izdanaka, objašnjava Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije. ”Kod nas se skoro 80% malinjaka ne navodnjava.

Stočari koji se bave tovom svinja i prerađivači nalaze se u nezavidnom položaju. Svaki ima svoju muku. Prerađivači se žale na pad potražnje svinjetine u mesarama, a uzgajivače kao nikada ranije muči skupa stočna hrana. Opstaće samo oni koji imaju zaokružen proces proizvodnje od njive do trpeze. Oni koji ne proizvode stočnu hranu, ako nisu ranije odustali od tova, sada će sigurno izaći iz proizvodnje i okrenuti se drugim isplativijim poljoprivrednim poslovima.

Najvažnije iz protekle nedelje:

• pad cene pšenice

Beskamatni krediti za poljoprivrednike mogu da se dobiju u deset banaka, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. To su, kako je navedeno, Kredi Agrikol banka, Komercijalna banka, ProKredit banka, Sberbanka, Banka Intesa, OTP banka, Halk Banka, UniKredit banka, Rajfajzen banka i AIK banka. Ministar Branislav Nedimović je objasnio da beskamatani krediti podrazumevaju da će država nadoknaditi celokupni iznos obračunate kamate, a da će poljoprivrednici krajem godine vraćati glavnicu. “Vraća se glavnica, prvi deo tek kada prođu sve žetve, u oktorbu.

Šansa za opstanak najvećeg broja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, a ima ih u Srbiji 570.000, je udruživanje u zadruge, jer ih mali, a usitnjen posed, tera na to, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.
”Zadruge kao organizacioni oblik nemaju valjanu alternativu ni u Evropskoj uniji, a ni kod nas“, rekao je Krkobabić na okruglom stolu na temu zadrugarstva koji je održan u okviru Zimskih susreta poljoprivrede na Zlatiboru.