U Srbiji ima oko deset velikih proizvođača konzumnih jaja, ali i veliki broj malih farmi. Na godišnjem nivou u našoj zemlji proizvede se oko 1,7 milijardi jaja. Ipak, osim prodaje na domaćem tržištu, proizvođači konzumnih jaja mogu da plasiraju svoje proizvode samo na regionalnom, tzv. tržištu zemalja potpisnica CEFTA sporazuma. Kada je u pitanju evropsko tržište, ono je za naše proizvođače nedostižno. “Najveća prepreka je primena Pravilnika o salmonelozi, odnosno sprovođenju kontrole i samokontrole. Pravilnik je relativno skoro usklađen sa Evropskom unijom.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Pod pšenicom je u Srbiji na vreme zasađeno oko 600.000 hektara. Međutim, izuzetno niske temperature prethodnih dana ne pogoduju toj ratarskoj kulturi. Pet dana sredinom februara u pojedinim delovima Vojvodine temperature se snižavala i do -15 stepeni, a sve je to rezultiralo i pojavom jakih mrazeva, pa su pšenična polja umesto zelene dobila žutu boju. Međutim, u PSS-u Zrenjanin ističu da ratari koji su pšenicu zasejali u optimalnom roku uz kompletnu primenu agrotehnike nemaju razloga da brinu.

Iako se svinje, poput moravke, resavke i mangulice, smatraju ugroženim, interesovanje za uzgajanjem baš tih rasa se povećava. Reklo bi se, kontradiktorno, a sa tim su saglasni i proizvođači i stručnjaci. Smatraju da su razlog povećane zainteresovanosti državne subvencije, te da to navodi stočare ka domaćim svinjama. Šta god da je uzrok, ishod će, nadaju se i jedni i drugi, biti dobar - ove tri rase će, prema tome sudeći, ipak opstati i biti očuvane. Inače, podaci iz 2009.

Zbog veoma toplog vremena krajem februara kada su se temperature kretale oko 20 stepeni krenula je i vegetacija, što ovih dana brine voćare. Hladno vreme i pad temperatura mogu da nanesu štetu ranim sortama raznog voća koje se nalaze u fenofazi pucanja pupoljaka. Najugoženije su rane sorte kajsija, kaže Lazar Klještanović, stručni saradnik za voćarstvo u Rumi.

Nakon više upita o informaciji kada će biti isplaćene zaostale subvencije iz oblasti stočarstva iz prethodne godine, Ministarstvo poljoprivrede uputilo je odgovor Agroklubu da će isplata biti moguća nakon okončanja upravnog postupka i utvrđivanja da li podnosioci zahteva ispunjavaju uslove propisane konkretnim pravilnikom za određenu meru. Iz resornog ministarstva napominju da je trenutno u obradi oko 11.400 zahteva.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Sekretarijat za privredu Grada Beograda raspisao je više javnih poziva za pomoć poljoprivrednicima na svojoj teritoriji. Raspisani su: Javni poziv za dostavljanje prijava za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti stočarstva za 2021. godinu, Javni poziv za dostavljanje prijava za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti pčelarstva za 2021. godinu, Javni poziv za dostavljanje prijava za dodelu podsticajnih sredstava za nabavku traktora ili poljoprivrednih priključnih mašina za 2021.

Lidl Srbija otkupio je oko 230 tona krompira od domaćih proizvođača, rečeno je juče u toj kompaniji.
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je ranije da je postignutom saradnjom sa trgovinskim lancima, pronađeno rešenje za problem viškova krompira na domaćem tržištu.

Jutranji mrazevi tokom prve dekada marta oštetili su cvetne pupoljke ranog koštičavog voća, pre svega kajsije. Oštećenja su najveća u ravnici, dok su štete u zasadima u Fruškoj gori znatno manje.
Stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u proteklih sedam dana analizirali su razmere štete sa terena širom Vojvodine.Stručnjak za voćarstvo Nenad Magazin kaže da je u odnosu na ostale voćne vrsta najviše izmrzla kajsija.