U Srbiji je počela berba kukuruza i prinosi sa prvih njiva su od 40 do 50% manji zbog ekstremno velike suše.
Ratar iz Bečeja Gojko Eremin, koji uzgaja kukuruz na 800 hektara, kaže da je prosečan rod od pet do sedam tona po hektaru, što je upola manje u odnosu na rod koji postiže kada nisu ekstremni vremenski uslovi. On dodaje da proizvođači sa tako umanjenim prinosom i cenom od 24 din/kg koja je viša nego prošle godine za oko 20% mogu da pokriju troškove proizvodnje, ali da je zarada ”nula“.

Poljoprivrednici ove jeseni neće imiti velike prinose kukuruza. Bolje će, kažu, proći oni koji su sejali sirkove - zrnaš i metlaš, ne samo zbog cene već i većih prinosa jer sirkovi bolje podnose sušu i vrućine. Sirkovi nisu berzanska roba, ali ih veletrgovci otkupljuju. Trenutno neki otkupljivači kilogram zrna sirka kupuju za 36 dinara, dok kilogram kukuruza plaćaju 22,8 dinara. Sirak nije samo otporniji na sušu i skuplji, već je i zamena za kukuruz u ishrani stoke. U krmnim smešama svuda gde ide kukuruz može se staviti zrno sirka.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Izložbu organskih proizvoda na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu već 10 godina organizuju Ministarstvo, poljoprivrede i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica.
Zahvaljujući finansijskoj podršci Ministarstva poljoprivrede i ove godine će se na izložbi, koja se održava u hali 1A novosadskog sajma, predstaviti proizvođači raznovrsnih organskih proizvoda.

Ovogodišnji paradajz je na tržištu prošao put od jeftinog do veoma skupog povrća. Razloga ima više, a proizvođači ističu loše organizovanu proizvodnju, kao i sve izraženije klimatske promene. Na pijacama paradajz se prodaje po 200 din/kg. To je izuzetno visoka cena za ovo doba godine, a neuobičajeno je i to što se to povrće na početku sezone prodavalo znatno jeftinije. Za potrošače je vreme jeftinog paradajza kratko trajalo. Nije paradajz jedino povrće koje će ove sezone imati visoku cenu. Sve teži klimatski uslovi umanjiće i prinos futoškog kupusa.

Izložba mehanizacije, stočarstva i genetskih potencijala, kao i transferi znanja, takmičenje u gastronomiji i
peski proizvodi od hmelja, naći će se u ponudi na 88. Međunarodnom sajmu poljoprivrede i 53. Sajmu lova i ribolova, kao i Sajmu ekologije, koji se u Novom Sadu održavaju u od 18. do 24. septembra. Dugoočekivane priredbe organizovane na tradicionalan način, okupiće male proizvođače i velike kompanije iz 17 zemalja, u skladu sa epidemiološkim merama.

Na plantažama širom Srbije u toku je berba lešnika. Na oko 6.000 hektara proizvede se 2.500 tona što nije ni deseti deo godišnjih potreba naše zemlje. Zbog dobre cene površine pod lešnikom se povećavaju, a najveći problem je što je prva berba tek posle pete godine. Lešnici se po završetku berbe otpremaju u pogon za preradu, a posle prebiranja, pranja i sušenja isporučuju se tržištu. Poslednjih godina u Srbiji su plantaže pod lešnicima gotovo udvostručene.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Procenjuje se da će rod soje biti manji za oko 50 procenata, kukuruza od 30 do 50 procenata, a suncokreta koji je najbolje izdržao visoke temperature biće smanjen za 10-15 procenata u vreme kada su cene uljarica na svetskom tržištu visoke. Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji ove godine zbog suše neće imati ni približan rast prošlogodišnjem od oko četiri procenata, a šteta se procenjuje na najmanje 500 miliona dolara.

Na obroncima Fruške gore u toku je berba grožđa. Rod se mora obrati na vreme kako ne bi trpeo kvalitet vina, ali neretko nedostaje radna snaga. Međutim, vinari sa tradicijom ipak rešavaju i taj problem. “Bili smo na našem Institutu u Sremskim Karlovcima koji je depadans NS Poljoprivrednog fakulteta. Mi smo pre dve godine dobili analizator koji nam za jedan minut izbaci sve parametre, i termin kada bismo trebali da otpočnemo berbu, kakva je šira, tako da istog momenta kada nam analizator pokaže stanje, možemo i da krenemo u berbu i to nam veoma olakšava početak.