Iako su širom Srbije podignuti novi zasadi maline, ne ocekuje se povecanje proizvodnje pošto je stanje zasada najmanje 20% lošije nego prošlog maja.

Jer, malinjaci su pretrpeli velika oštecenja od mraza, što je najocitije u Macvi. Ovo je deo raporta koji je Aleksandar Leposavic iz cacanskog Instituta za vocarstvo juce poslao u Santijago de Cile, gde se krajem sedmice održava cetvrti medjunarodni seminar o jagodastom vocu, bez prisustva našeg predstavnika. Iako jedan od vodecih strucnjaka za malinarstvo u nas, u tome tekstu ne pominje zašto je do izmrzavanja došlo, razlog nije tajna. – Naši vocari, od završetka berbe pa do proleca uglavnom ne ulaze u malinjak i biljke prepuštaju sudbini. A baš tada im je potrebna pomoc i zaštita – kaže Leposavic . On se upravo vratio iz Španije, sa studijskog boravka, uverivši se tamo u drugu krajnost. – Na licu mesta video sam da proizvodjaci prskaju zasad kupine cak i u toku berbe. Naši malinari neuporedivo su korektniji, godišnje nam se vrate najviše dva kamiona robe zbog preterane upotrebe zaštitnih sredstava – veli Leposavic. Srbija je, inace, clanica Medjunarodne organizacije za malinu (IRO), osnovane 1998. godine u Cileu, koja okuplja još deset država, Australiju, Kanadu, Cile, Kinu, Englesku, Francusku, Madjarsku, Poljsku, Škotsku i SAD. Seminar u Santijagu je prilika da se uporede podaci o prinosima i cenama, i to je svetski dogadjaj broj jedan za malinare u ovoj godini. Berba u Cileu, koji je drugi svetski izvoznik maline, iza Srbije, završena je krajem aprila i zabeležen je rod od 45.000 tona, ili 20% manje nego 2009.
Izvor: Politika