Ukupan obim prometa u 2007. godini od 129.165 tona, za 24,80% je premašio obim prometa u 2006., odnosno za 28,10% obim prometa u 2005. godini. Kao logična posledica povećanja obima prometa i opšteg rasta cena proizvoda sa „listinga“, 2007. godinu karakteriše i značajan rast vrednosti prometa, koji je iznosio preko dve milijarde dinara, što je više za 92% nego u 2006., odnosno za 117%, u odnosu na 2005. godinu.Dominantno učešće žitarica u ukupnoj strukturi prometa, nastavljeno je i u 2007. godini. Dok je njihovo učešće u prometu 2005. iznosilo 73%, a 2006 85%, u 2007.godini učešće žitarica u ukupnoj strukturi prometa bilo je 82%. Rast cene soje i suncokreta, doprineo je porastu učešća ovih artikala u strukturi ukupnog prometa. Ostale komponente stočne hrane, kao i mineralna đubriva beleže pad učešća u strukturi prometa. 2007. godinu, karakteriše svakako i pojava novih artikala na listingu „Produktne berze“, odnosno trgovina gorivima za potrebe ratarske proizvodnje (euro-dizel i mazut). Njihovo učešće u strukturi jeste zanemarljivo, ali obzirom na pionirska pojavljivanja ovih proizvoda na „Produktnoj berzi“ u narednom periodu se može očekivati značajniji obim trgovine ovim artiklima. Naredni period bi trebao da donese i značajniju trgovinu mineralnim đubrivima, obzirom da je „Produktna berza“ uključena u projekat Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije u delu plasmana ovih proizvoda registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Kada se struktura prometa analizira po mesecima jasno je da je upravo rast cena žitarica i industrijskog bilja, kao posledica suše i tržišnih kretanja u okruženju, uslovio porast tražnje i porast obima prometa u drugom polugodištu 2007. godine.
Kukuruz, kao kultura, je i u 2007. godini bio najzastupljeniji u trgovanju na berzi sa prometom od 56.592 tone i procentualnim učešćem od 43,81% u ukupnom obimu prometa. Raspon ponderisane nedeljne cene, kao najobjektivnijeg pokazatelja je iznosila od 10.31-19.21 din/kg sa PDV-om (9,55-17,80 din/kg bez PDV-a), što procentualno iznosi čak 86,39%. Najniža cena je ostvarena krajem marta, a najviša u drugoj nedelji oktobra. Prvi cenovni špic (17.13 din/kg sa PDV-om, t.j. 15,85 din/kg bez PDV-a) je zabeležen krajem jula i početkom avgusta, što se poklapa sa periodom neposredno pred uredbu Vlade Republike Srbije o privremenoj zabrani izvoza pšenice i kukuruza. Drugi cenovni špic beležimo u drugoj nedelji oktobra (19.21 din/kg sa PDV-om, t.j. 17,80 din/kg bez PDV-a), koji je po istorijskom kretanju cene kukuruza u periodu neposredno posle berbe totalno vanstardan i poklapa se sa produženjem zabrane izvoza osnovnih ratarskih kultura. Period od druge polovine oktobra pa do kraja godine je obeležen padom cene, koji je najizraženiji bio u periodu od 19.10.-16.11. i iznosio je 13,50%.