Nekoliko je razloga zašto bi pivarski ječam trebalo sejati na gazdinstvu. Pre svega, razlog je ekonomske prirode. Naime, otkupna cena pivarskog ječma je u proseku 20 procenata veća od cene pšenice, a prinosi iz godine u godinu su sve stabilniji i viši. Ječam kao predusev izrazito je zahvalan jer rano napušta zemljište i omogućuje kvalitetnu pripremu za naredni usev, pre svega za uljanu repicu.

U Srbiji je ovoga proleća kukuruz zasejan na 970 hiljada hektara. Vremenske prilike odgovarale su njegovom razvoju, pa ratari očekuju daleko veći rod od prošlogodišnjeg. Međutim nisu zadovoljni trenutnom otkupnom cenom. ”Prinos je solidan, pet, šest tona po jutru. Cena se još ne zna, ali čujem da će biti 13-14 dinara što je jako malo”, ističe Darko Đurić, ratar iz Melenaca, i navodi da bi trebalo da bude 20 dinara po kilogramu.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Devet srpskih proizvođača visokokvalitetne hrane predstavilo se na jednom od najznačajnijih sajmova u svetu - Speciality Fine & Food Fair u Londonu, od 1. do 3. septembra. Domaće kompanije su po prvi put organizovan  izlagale na ovom sajmu hrane u Velikoj Britaniji, pod zajedničkim brendom Serbia Does Speciality Food, a uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, Britansko-srpske privredne komore, Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Asocijacije za promociju srpske hrane.

Šumadijski sajam poljoprivrede biće otvoren danas od 11 sati i trajaće do 8. septembra na kragujevačkom sajmištu. Na najvećoj jesenjoj smotri agrara južno od Save i Dunava predstaviće se više od 200 izlagača, kako u sajamskoj hali, tako i na spoljašnjem delu, a najveći deo izložbenog prostora ispunićemehanizacija, oprema i alat za poljoprivredu i stočna grla.

U Ruskom Krsturu, prestonici paprike crvene roge, koja ide za kuvanje ajvara ili se peče kao prilog uz jelo, pre dve sedmice počela je berba. Povrtari su posejali papriku na 350 ha, i uz crvenu rogu dodali su i nove sorte – baburu i paradajz-papriku, u nameri da se narednih godina oprobaju i u gajenju tih sorti. Ove godine rod je poranio zbog velikih vrućina, ali se povrtari ne žale. Paprika je krupna i mesnata, i u prvim danima berbe imala je dobru otkupnu cenu – kilogram je na veliko koštao 90 dinara.

Prema poslednjem popisu, Osečina je imala tek nešto više od 13.000 stanovnika i najviše šljiva po čoveku – čak 80 stabala. Oko dve trećine šllive ode na sušenje u 200 mini sušara koliko ih ima u kraju, rečeno je na nedavno održanom 14. Sajmu šljive. Podršku proizvođačima na Sajmu u Osečini dali su NALED i USAID, a direktor USAID Projekta za konkurentnu privredu Aleksandar Pavlović ističe da je kao deo jednog od projekata formirana asocijacija sa devet izvoznika suvih šljiva.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Prvi Forum Zadružnih saveza Slovenije i Vojvodine održan je na Sajmu poljoprivrede u Gornjoj Radgoni u Sloveniji. Jedna od tema bilo je povećanje robne razmene dveju zemalja, koja sada iznosi oko 1,3 mlrd evra. Složena zadruga Voćar iz Novog Slankamena već ove sezone može da ponudi jabuke. - Slovenija je vrlo zahtevno tržište. Ona je u Evropskoj uniji i njihovi marketi se snabdevaju iz Italije i Španije. Ući na ovo probirno tržište nije lako - rekao je Nikola Kotarac, iz pomenute zadruge.

Na oko 12 hektara u Brankovini, Aleksandar Lazarević ima blizu 4.500 stabala šljive sorte “stenlej” i planira da ceo ovogodišnji rod osuši. Zabrinut je, međutim, jer nijedan otkupljivač se još uvek nije oglasio sa cenom. - Već nekoliko dana sušimo šljivu, ali cene još nema, svi ćute. Godina je za šljivu odlična, a plod idealan za sušenje, jer ne ide mnogo kilograma sveže za kilogram suve. Kada bi otkupna cena sušene bila očekivana, sva ulaganja bi se isplatila jer je cena sveže šljive ponovo bila niska - razmišlja Lazarević.