U glavnim krajevima za proizvodnju šljive u Srbiji otkupljivači prvu i drugu klasu ovog voća plaćaju 60 i 40 dinara – gotovo dvostruko manje nego prošle godine. Cenu diktira jak lobi otkupljivača, koji imaju hladnjače, ali i tražnja stranih kupaca koja je sve manja. Prema podacima RZS-a, prošle godine u odnosu na 2016. izvoz svežih šljiva pao je sa 23.800 tona na 19.150 tona.

Najvažnije iz protekle nedelje:

U Topličkom okrugu je do sada požnjeveno 55 odsto od 8.750 hektara njiva pod pšenicom čiji je prosečan prinos 4.000 kilograma po hektaru, ali je kvalitet izuzetno dobar. Savetodavac za ratarstvo u Poljoprivredno stručnoj službi u Prokuplju Radovan Bjelica rekao je juče Beti da je požnjeveno i 70 odsto od 1.900 hektara pod ječmom koji je najbolje rodio . Prinos ječma iznosi od 3.500 do 4.000 kilograma po hektaru. Bjelica savetuje ratarima da odmah po završetku žetve zaoru ostatke stabljika žitarica što se naziva i “ljuštenje strništa”.

Za samo nekoliko dana paradajz, krastavac i paprika na pijacama u Nišu poskupeli su više nego duplo. Cene su iznenadile kupce, ali ne i prodavce koji visoke cene pravdaju trenutnom nestašicom robe. Proizvođači kažu da potražnje ima, ali da nema povrća jer je ono iz plastenika prodato, a sa otvorenih zasada još nema roda. Za jedan kilogram paradajza na niškim pijacama treba izdvojiti čak i 150 dinara. Po ceni za njim sledi paprika. Prodaje se po komadu ali prostom računicom za kilogram dostiže cenu i do 130 dinara.

Soji je vreme u proteklom periodu pogodovalo kada je u pitanju razvoj biljke. Međutim, ona se sada nalazi u kritičnoj fazi razvoja. Cvetanje i formiranje mahuna sada je na snazi i najvažnije je da bude kiše u dovoljnim količinama koje će pomoći razvoju biljke. Stručnjaci potvrđuju da je kiša neophodna pogotovo u onim delovima Srema gde nije bilo padavina i gde je zbog toga zemljište dodatno suvo. Ukoliko izostanu u narednim danima može se očekivati značajno umanjenje prinosa.

 Nacionalna veletržnica treba u budućnosti da bude izlog srpskog agrara i platforma za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije na svetska tržišta, izjavio je juče ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i najavio donošenje Zakona o nacionalnoj veletržnici. Zajednički plan države i Grada Beograda je da nacionalna veletržižnica bude na mestu postojeće Veletržnice Beograd, koja će biti proširena, a u planu su i ulaganja potencijalnih investitora, među kojima je i Al Dahra.

Zvanična statistika i stručnjaci nemaju toliko crna predviđanja u pogledu prinosa koje bi Srbija ove godine mogla da ostvari sa žitnih polja. Proizvodnja će svakako biti oko petinu manja u odnosu na 2018, koja je bila jedna od uspešnijih po količinama hlebnog zrna, ali ne i po kvalitetu, sa kojim smo imali ozbiljnih problema. I pored toga stručnjaci predviđaju da će je biti sasvim dovoljno za domaće potrebe, a da će nam za izvoz preostati oko milion tona pšenice i brašna.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Uprava za poljoprivredno zemljište razvila je novu aplikaciju koja omogućava pregled poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a od 15. jula ovaj servis je javno dostupan.

Aplikacija je zasnovana na podacima dobijenim iz godišnjih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, koje od ove godine sve jedince lokalnih samouprava izrađuju kroz informacioni sistem Uprave, koristeći aplikaciju za izradu godišnjeg programa.

Pored magistralnog puta Šabac-Loznica počelo je postavljanje vodovodne i kanalizacione mreže, koji su preduslov za izgradnju nove kvantaške pijace u Šapcu. Moderan objekat za prodaju voća i povrća na veliko odavno je predviđen gradskim urbanističkim planovima. Prema rečima Nebojše Zelenovića projekat je urađen po ugledu na pijace u Ljubljani. Lokacija je pristupačna,  saobraćajnice su projektovane i za teške kamione. Vrednost radova je 33 miliona dinara. Člana Gradskog veća u Šapcu Svetozar Marković u februaru 2017.