Nepredvidljivost svetskog tržišta je ove godine najpre došla do izražaja na početku žetve pšenice, pošto su procene ukupnog roda u više navrata korigovane. Cena hlebnog žita na svetskim pijacama se ni do danas nije ustalila, između ostalog i zato što Evropa nema konačne bilanse ovogodišnje proizvodnje.

Na severnoameričkom kontinentu povećane su zalihe. Vrlo dobar rod ostvaren je u Rusiji i Ukrajini, ali raste tražnja u dve najmnogoljudnije države, u Kini i Indiji. U sva ova dešavanja i te kako je upleten i nagoveštaj nove svetske ekonomske krize, s mogućnošću osetnijeg pada tražnje na tržištu hrane, a samim tim i cene berzanske robe. Slično se sada dešava u Americi i sa sojom na čiji je pad cene u prvim danima septembra uticalo kretanje na tržištu žitarica. A samo desetak dana ranije cena zrna soje i sojine sačme porasla je za gotovo tri odsto.

U Srbiji je žetva soje na početku, suncokreta pri kraju, a obe uljarice treba da se uberu s ukupno 340.000 hektara. Kako je i predviđano, prinos suncokreta je dobar dok soja nije najbolje podnela sušu što će se verovatno odraziti na prosečan i ukupan prinos. Prerađivači su, kada se žetva zahuktala, ponudili uslove otkupa suncokreta i soje. Kao konačne cene naveli su 31,50 dinara po kilogramu suncokreta i 33 dinara po kilogramu soje, s uračunatim PDV-om.

Proizvođači su već na početku bili nezadovoljni ovom cenom, jer je u odnosu na prošlu godinu, kada su fabrike suncokret plaćale 45 dinara po kilogramu, cena niža za 30 odsto. Cenu suncokreta uljare nisu menjale ali su korigovale cenu soje. Prva je to 12. septembra uradila "Viktorija grup" povećanjem cene soje na 35 dinara po kilogramu, a za njenim primerom poveli su se i ostali prerađivači.

Otkupljivači su, međutim, reagovali drugačije. Soju i suncokret plaćaju ili obračunavaju po ceni istoj ili većoj nego u fabrikama, s tim što navode da je ona akontna. Preduzeće "Unikop" u Žablju, na primer, i soju i suncokret obračunava i isplaćuje po akontnoj ceni koja je jednaka fabričkoj. Na ovom području, inače, prinosi soje variraju između 1,2 i 1,8 tona po katastarskom jutru, a suncokreta od 1,8 do dve tone. I "Albatros" u Šidu ima isti model plaćanja, s tim što u ovom preduzeću veruju da će akontna cena za suncokret biti i konačna. Sa somborskog područja soju i suncokret, između ostalog, kupuje i "Meteor komerc". Na sopstvenih 140 hektara suncokreta ostvaren je prinos od blizu četiri tone, u proseku, a i na imanjima poljoprivrednika prinosi nisu ispod tri tone po hektaru. Najniža cena koju ovo preduzeće nudi kao akontnu za suncokret iznosi 32,50 dinara po kilogramu.

O ovogodišnjoj proceni svetske proizvodnje kukuruza još nema preciznijih podataka, ali je izvesno da ga zbog potrošnje za dobijanje energenata neće biti dovoljno. To bi za proizvođače, ako najavljena ekonomska kriza ne učini drugačije, trebalo da znači da će se do naredne žetve kukuruz cenovno dobro kotirati. Za sada je izvesno da će po procenama tamošnjeg ministarstva poljoprivrede Ukrajina dostići rekordnu proizvodnju kukuruza od 20 miliona tona. Problem je što je država uvela carine na izvoz zbog čega su oborene cene i proizvođači nerado prodaju svoju robu. Treba naglasiti da je i pšenica u Ukrajini ove godine dobro rodila, ukupno oko 22 miliona tona.

U Srbiji je počelo i ubiranje kukuruza. Pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović izjavio je početkom ovog meseca "Tanjugu" da stručnjaci imaju različite procene o smanjenju ovogodišnjeg roda kukuruza zbog suše i one se kreću od pet do 30 odsto. Napomenuo je da se prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku očekuje proizvodnja oko 6,8 miliona tona kukurza, što je u odnosu na prošlu godinu manje za 10 do 15 odsto. Ipak, biće dovoljno zrna za domaće potrebe i oko dva miliona tona preostaće za izvoz. Komentarišući pad cene ove žitarice na domaćem tržištu, Milovanović je rekao da je to posledica prelaska proizvođača stočne hrane na korišćenje pšenice umesto kukuruza, te slabije tražnje, ali i ponude ovogodišnjeg roda. Paralelno s ubiranjem, prijem novog kukuruza počeli su i otkupljivači. Cena je za sada po berzanskoj u Novom Sadu, što znači 17-18 dinara po kilogramu JUS kvaliteta. Pretpostavljaju da će se u narednom periodu formirati na nivou 165-170 evra po toni.

Izvor: List Poljoprivrednik