Vrlo ozbiljna upozorenja ratara da će, zbog suše, rod kukuruza, u zavisnosti od regija, biti za preko 50 odsto manji nego lane, podstakla su stočare da zatraže zabranu izvoza žitarica čija je cena od sredine maja do sada porasla za oko 30 odsto, sa tendencijom daljeg poskupljenja. Neizvesnost se nastavlja.

Država je tek nedavno dala nalog Republičkom štabu za vanredne situacije da utvrdi nivo štete u poljoprivredi. Rezultati posledica od suše se očekuju za oko mesec dana nakon čega bi Ministarstvo poljoprivrede predložilo određene mere. A kolike i kave će one biti zavisiće i od obima raspoloživog novca u veoma oskudnom budžetu države za ove namene.

Ovih dana Goran Knežević, novi ministar poljoprivrede, je nagovestio da se, u ovom trenutku, ne razmišlja o zabrani izvoza žitarica. Izvesno je da pšenice imamo dovoljno za sopstvene potrebe i oko 500.000 tona preko toga. Ministarstvo poljoprivrede računa i na višak od 700.000 tona. Čak i kada bi ukupan bilans budućeg roda kukuruza bio upola manji od prošlogodišnjeg mogli bismo računati na preko 1,6 miliona tona, što je na nivou domaćih potreba.

Kada se tome doda da naglo opada stočni fond, onda ne bi trebalo očekivati ni uobičajenu potražnju. Zabrana izvoza ne bi bila popularna, jer stvara nepovoljne signale tradicionalnim kupcima. Do sada su izvezeno preko dva miliona tona, što je za 100.000 tiona više od prošlogodišnjeg rekorda. U avgustu se očekuje nastavak izvoza u skladu saranije ugovorenim sporazumima.

 -Mnogo toga ukazuje da je prošao glavni talas poskupljenja žitarica zbog suše u svetu, kaže Vukosav Saković, direktor Poslovnog udruženje „Žita Srbije“.

–Protekle nedelje, na svim berzama sa kojima se upoređujemo, došlo je do blagog poskupljenja kukuruza, iako su bile prisutne osvilacije. Kod nas je kukuruz prodavana za prosečno 25,40 dinarapo kilogramu. U Mađarskoj je prodavan za protivvrednost od 28,03, Francuskoj za 30,90, SAD za 31, a na domaćem tržištu u Rusiji za 25,40 i u Ukrajini za 20,86 dinara po kilogramu.

Od novog roda u Srbiji prodato je 500.000 tona, što će morati da se isporuči kupcima u inostranstvu, pa bi zabrana izvoza stvorila brojne nevolje, posebno ratarima. Izvoz žitartica odvija se prema uslvima koje diktira međunarodna asocijacija GAFT, prema kojima je isporučilac dužan da, u slučaju neispunjenja obaveza, kupcu nadoknadi nastalu štetu, čak i izgubljeni profit.

Za nevolju, po istim principima sklopljeni su ugovori sa ratarima, pa bi glavni teret paona njih. Ukoiliko, pak, bilansi pokažu da imamo manjka kukuruza bolje efekte bi pokazalo uvođenje kvota za izvoiz kukuruza. Sudeći po prognozama rod suncokreta će, verovatno, biti na nivou iz prošle godine, pa ne bio trebalo uvoditi zabrane izvoza. Kada je reč o soji i šećernoj repu, njih bi trebalo izvoziti uz uvođenje taksi.

Protekle nedelje pšenica je kod nas prodavana za prosečno 25,20 dinara po kilogramu. U Mađarskoj je hlebno žito prodavano za protivvrednost od 28,88, u Francuskoj za 30,80, SAD za 31,83, a na domaćem težištu u Rusiji za 26,58 i u Ukrajini ua 22,26 dinara po kilogramu. Proteklog meseca izvezeno je 48.521 tona pšenice i 10.252 tone braš, što je uobičajeni novo plasmana.

Izvor:Društvo agrarnih novinara