Mašinski inženjer Miroslav Vukov, dugogodišnji profesor u zrenjaninskoj Tehničkoj školi, sticajem okolnosti obreo se pre četiri godine u poljoprivredi pošto je nasledio porodično imanje od oko 20 ha. Mada je njegovo poljoprivredno gazdinstvo srednje veličine i bez obaveze da vodi knjigovodstvo, lično je osmislio program i u svoj računar unosio ekonomske podatke vezane za poslovanje.

Tako je radio jednu sezonu, a onda proširio vidike. ”Na osnovu našeg računovodstva nisam mogao da upoređujem poslovanje gazdinstva sa drugima i utvrdim svoju efikasnost. Zato mi je, kao poručen, 2013. došao projekat Ministarstva poljoprivrede. U procesu pristupanja Srbije EU, obavezni smo da niz propisa uskladimo sa ciljevima ZAPa.

Među njima je i uspostavljanje “Sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima”(FADN), u kojem sam se našao sa još 60 poljoprivrednika iz Srbije”, objašnjava Vukov. FADN sistem sprovodi godišnje istraživanje na gazdinstvima kojim se dobijaju podaci o strukturi, proizvodnji, prihodima i rashodima, uzimajući u obzir kriterijume propisane evropskom regulativom i nacionalne zahteve.
To poljoprivrednicima omogućava da uspešnije rukovode svojim poslovanjem, a kreatorima poljoprivredne politike pruža mogućnost da ocene efekte sprovedenih mera. Trogodišnja primena FADN sistema na Vukovom imanju, pokazala je da su tzv specifični troškovi, vezani za seme, hemijsku zaštitu bilja, veštačka đubriva, manji od proseka grupe ratarske proizvodnje. To mu je pokazatelj da je urađena brižljiva nabavka i optimalizacija potrošnje repromaterijala. ”Vrednost stalne imovine veća mi je od proseka grupe.
Zemljište vredi oko 350.000 evra, a mehanizacija oko 50.000. Sa tim kapitalom, međutim, nemam neku naročitu profitabilnost. Mesečna zarada iznosi 80.000 dinara, kolika je, recimo, i plata bolje frizerke, kojoj je za delatnost potreban simboličan kapital”, kaže Vukov. Skupo zemljište, pokazala mu je FADN analiza, definitivno mora efikasnije da se koristi. Rešenje je u pronalaženju profitabilnijih kultura ili organizovanju dve žetve. To već pokušava da uradi.
Tradicionalno je sejao kukuruz, pšenicu i suncokret, a sada bi da se okrene uljanoj repici, heljdi, sirku metlašu, industrijskoj konoplji. ”Inače, analize su potvrdile da je u protekle tri godine kukuruz bio najprofitabilniji”, kaže Vukov, koji je nedavno dobio zahvalnicu iz EU zbog učešća u projektu i primeni FADN sistema.

Izvor: Novosti