Sve veći uvoz i drastično kolebanje cena najveći su problemi domaćih povrtara. Da bi što više smanjili rizike i uvećali rod, neki poljoprivrednici se odlučuju za zagrevanje svojih plastenika nadajući se da će ranom proizvodnjom postići cene koje će im doneti izvesnost i dobru zaradu.
Ali i taj posao im kvari uvoz iz Albanije, gde se proizvodnja bez veštačke toplote poklapa s prvom berbom u Srbiji iz zagrejanih leja, pa je logično da naši proizvođači nisu konkurentni. Zato leskovački povrtari od države očekuju da u ovo vreme nekako ograniči uvoz. Kada je Jovica Stojković iz Navalina kod Leskovca pre 17 godina počeo da greje svoje prve plastenike, rani krastavac se prodavao za dva do dva i po evra po kilogramu.
Prvi ovogodišnji krastavci obrani su pre dvadesetak dana, ali proizvođači sada ne mogu da računaju na tu cenu. U Leskovcu se trenutno zagreva od 25 do 30 ha pod povrćem, ulaganja su danas mnogo veća, ali bez obzira na mnogo manju zaradu, Stojković je sa svojom porodicom odlučio da proširi zagrevane površine pod krastavcem sa pola na 1,2 hektara. ”Na ovaj korak nas je navelo to što ćemo ranom proizvodnjom izbeći prodaju u julu i avgustu, kada je velika verovatnoća da cena povrća bude na ekonomskom minimumu. Investicija je vredna oko tri miliona dinara, a 40 odsto ulaganja je subvencionisala država.
Ako bi pored takve podrške, u vreme kada stiže naše povrće, na neki način bio ograničen uvoz, onda bismo sa sigurnošću mogli da kažemo da se ovakva ulaganja isplate” priča Jovica, koji se skoro 40 godina bavi povrtarstvom. Ovo domaćinstvo je jedno od tek nekoliko u Srbiji koja su navodnjavanje svojih plastenika u potpunosti kompjuterizovala. ”Proizvodnja će ove godine biti dobra, ali kako ćemo proći, znaćemo tek na kraju sezone.
Pre dve nedelje počeli smo berbu i isporučujemo od dve do dve i po tone robe svakodnevno. Nemamo problem s tržištem, jer imamo kvalitet i količine, a do kraja juna oko 40.000 biljaka trebalo bi da da 200 tona roda”, dodaje Vladica, jedan od Stojkovićevih sinova. U tradicionalnom povrtarskom kraju, ističu proizvođači, nedostaje berza poljoprivrednih proizvoda koja bi bila stabilizator i čuvar proizvođača od rizika brze i drastične promene cena do koje često dovodi veštački višak proizvoda.
Uz planiranu proizvodnju i prodaju svima bi bilo mnogo lakše. Do tada nikoga ne bi trebalo da iznenađuje to što se krastavac prošle nedelje na veliko prodavao po ceni od 70 do 80, a već juče za 120 do 140 dinara.

Izvor: agronews.rs