Aktuelizovane dileme o GMO

Tema

okvirOtvaranje poglavlje 30 u pregovorima sa Evropskom unijom u decembru ponovo je aktuelizovalo stare dileme o genetski modifikovanoj hrani i nedoumice da li će se, zbog uslova koje bi trebalo ispuniti u ovom poglavlju, GMO hrana naći na na trpezama u Srbiji
Uslov da Srbija zatvori poglavlje 30 o ekonomskim odnosima sa inostranstvom je da postane članica Svetske trgovinske organizacije, kao i 90 odsto zemalja na svetu. Da bi se to desilo, potrebno je da Srbija promeni sadašnji zakon i dozvoli promet GMO, dakle ne uzgajanje, već promet, jer ova organizacija ne dozvoljava opšte zabrane ni za jedan proizvod, pa ni GMO. Genetski modifikovati znači veštački promeniti svojstva neke kulture da bi se popravio prinos i povećala otpornost.
Zvuči dobro, ali mišljenja su podeljena, jer mnogi veruju da GMO na duži rok može loše uticati na zdravlje i okolinu. Zemlje članice EU zato mogu da odluče da zabrane na svojoj teritoriji uzgajanje čak i onih kultura odobrenih na EU nivou.
Prema rečima Anke Paduraru iz Evropske komisije, postoji zapravo samo jedna GMO kultura kukuruza odobrena za uzgajanje u EU, s tim što u slučaju uzgajanja, zemlje mogu da zabrane odobreni proizvod na svoj teritoriji. Ali, ako se u EU skoro uopšte ne uzgaja GMO hrana, ona se uvozi i to na veliko, pre svega kao hrana za životinje.
U Belgiji se, recimo, za ishranu stoke koristi, 90 odsto, GMO hrana. Evropska pravila kažu da svaki proizvod, bilo za ljudsku ili životinjsku ishranu, koji sadrži vise od 0,9 odsto GMO, mora biti označen. Ali to ne važi za meso, mleko, jaja dobijena od životinja hranjenih GMO, jer je preovlađujući naučni stav da ti proizvodi ne sadrže GMO.
Ako potrošači ipak ne žele čak ni takve prozivode u svojoj ishrani, ostaje im mogućnost da potraže etiketu ”uzgajano bez GMO“, koju proizvođači mogu da istaknu. Druga opcija je organska hrana, budući da svi organski proizvodi po definiciji dolaze od životinja koje nisu hranjene GMO. Kad je reč o Srbiji, GMO je postala kontroverzna tema – između zahteva EU i osporavanja iz ekonomskih i zdravstvenh razloga.
Manje je poznato da se GMO uveliko koristi u nauci i medicini. Jovanka Miljuš Đukić, iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inžinjerstvo, podseća da se insulin dobija preko genetičkih modifikacija bakterija, isto tako i probiotici. Očigledno je javnost nekako najmanje naklonjena primeni GMO u poljoprivredi i industriji hrane.
izvor: agronews.rs