Žetva strnih žita već je na pragu, tvrde stručnjaci i ističu da je stanje biljaka na terenu dobro. Visoke temperature ubrzale su žetvu pšenice, kojom je u Srbiji zasejano oko 675.000 hektara, odnosno 17,3 odsto više nego prošle godine.
U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve, za period od 2007. do 2016. godine, površine pod pšenicom povećane su za 15,2 odsto. Ako je suditi prema procenama stručnjaka rod obećava, pod uslovom da grad i nevreme u danima pred žetvu ne načine štetu.

– Na poljima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, preciznije na Rimskim šančevima, žetva ječma se polako privodi kraju. Već sad se sa sigurnošću može reći da je prinos, bez obzira na vremenske prilike, izuzetno visok.

Neki proizvođači se mogu pohvaliti prinosom većim od devet tona po hektaru za pojedine sorte, što je zaista dobro imajući u vidu visoke temperature i male količine padavina. Što se tiče žetve pšenice, pali su prvi otkosi ranih sorti te žitarice.

U naredne dve nedelje očekujemo da žetva pšenice bude u punom jeku i tada ćemo moći nešto preciznije da govorimo o prinosima – kaže Dijana Brbaklić, naučni saradnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

U Srednjem Banatu pod pšenicom je 55.000 hektara, dok je ječmom zasejano 3.700 hektara.
– Ovu proizvodnu godinu obeležili su povoljni, ali i nepovoljni uslovi za strana žita. Činjenica je da je raspored padavina u regionu bio neujednačen što je i te kako uticalo na početak žetve, ali i na prinos i kvalitet zrna. Najpovoljniji trenutak za početak pšenice određuje se na osnovu procene optimalne vlage u zrnu, kad je reč o pšenici to je oko 13 procenata.
Stanje pšenice generalno u ovom regionu zavisi od rokova setve, primenjene agrotehnike, tipa zemljišta i sortimenta. sudeći prema dosadašnjim iskustvima očekujemo veoma različite prinose, koji će se kretati u rasponu od pet do sedam, ili osam tona po hektaru – procenjuje Zorica Rajačić, rukovodilac savetodavne službe Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

O cenama i kvalitetu zrna tek će se polemisati. U ovom trenutku otkupljivači šalju signal da će se žito otkupljivati po ceni od 16 dinara po kilogramu, dok proizvođači poručuju da ništa manje od 20 dinara ne pokriva troškove proizvodnje.