Petnaest srpskih kompanija će, u organizaciji PKS i RAS-a, predstaviti svoju ponudu na međunarodnom sajmu hrane i pića u Moskvi “World Food Moscow”, koji će se održati od 24. do 27. septembra. “Pojačano je interesovanje srpskih prehrambenih kompanija za nastup na tržištu Rusije. Osim 15 kompanija izlagača na nacionalnom štandu, još toliko je najavilo posetu sajmu sa ciljem susreta sa poslovnim partnerima i upoznavanja sa najnovijim svetskim trendovima”, ističe Dejan Delić, direktor Predstavništva PKS u Moskvi.

Treći pčelarski sajam jugoistočnog Balkana u Vranju potukao je sve rekorde posete iz prethodne dve godine, kao i prodaje pčelarske opreme (već oko 13 časova na Sajmu nije mogla da se kupi nijedna jedina matična rešetka, sve su već bile prodate), navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Sajam je otvorio pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević koji je naglasio značaj ovog sajma za jug Srbije, a posebno je pohvalio organizovanost pčelara Srbije kroz Savez pčelarskih organizacija Srbije.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Hrana jeste i biće sve važniji resurs, ali  se tek očekuje da potreba, odnosno tražnja razvijenih ekonomija nametne da čitav proces do dolaska hrane na sto bude zaokružen, održiv, inkluzivan, ekološki odgovaran i fer prema svima u lancu proizvodnje, kaže za Nedeljnik Miljan Ždrale, šef EBRD agrobiznis sektora za region Centralne i Istočne Evrope. ”Projekcije su da će do 2050. godine biti oko devet milijardi stanovnika na planeti, a na to imate sve zahtevnijeg potrošača u razvijenim zemljama, ali i velike gubitke hrane u lancu potrošnje sa druge strane.

Više do milion hektara u Srbiji leži pod kukuruzom, a njegovi žetveni ostaci, praktično su nerešiva enigma za male poljoprivrednike. Ðorđe Murgaški, ratar iz Čeneja objašnjava da kad poljoprivrednik “ne zna šta će, slama ne treba nikom, a nema mašinu da uništi on - kresne šibicu”.Murgaški nije jedan od njih. Greje se na biomasu koju dobije od sojine slame, jer ima svoje mašine za obradu. I tu je ključ rešenja paljenja žetvenih ostataka - mašinerija, a ne kaznene mere.

Rod krušaka u Srbiji ove godine je toliko podbacio da će velike fabrike, koje koriste ovu voćku za preradu, morati da je uvoze. Svetomir Stamenković, koji ima voćnjak na pet hektara u selu Banjica, kod Čačka, objašnjava da je rodila tek trećina u odnosu na prošlu godinu, a razlozi su prolećni mrazevi, kao i to što je kruška prošle godine prerodila. Gotovo svi voćari iz ovih krajeva krušku viljamovku predaju Takovu iz Gornjeg Milanovca, koji je dalje prerađuje u voćnu rakiju. Otkupna cena je ista kao i prošle godine, 34 din/kg.

U Srbiji trenutno nema novih slučajeva oboljevanja od afričke kuge kod svinja, situacija je pod kontrolom, a počelo je i sprovođenje plana nadzora kako bi se prevenirala ili bolest otkrila na vreme, izjavio je načelnik u Upravi za veterinu Boban Đurić. ”Počeli smo sa sprovođenjem plana nadzora u skladu sa preporukama ekspertske grupe i on će trajati dva meseca, najkasnije do decembra, kako bi se sa aktivnim nadzorom i uzorkovanjem umrlih životinja videlo da li je možda razlog virus, da li možda ima neko skriveno uginuće ili da li je neka životinja u inkubaciji.

Slab izvoz i pad tražnje mlinara za pšenicom doveli su poslednjih dana do pada tražnje za pšenicom u Srbiji. Do naglog preokreta, prema objašnjenju stručnjaka, došlo je jer veliki kupci ne žure sa nabavkama i koriste tendenciju snižavanja cena pšenice koja i dalje traje bez prognoza šta bi se moglo očekivati. Osnovni uzrok je manji izvoz pšenice iz Srbije, što je dovelo do pada cene žita koje obično u ovom periodu godine poskupljuje, kaže Zdravko Šajatović, predsednik ”Žitounije”.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Primarnu stočarsku proizvodnju u Srbiji uništava uvoznički lobi, smatraju stručnjaci. Na prvom mestu su megamarketi, koji prodaju meso lošijeg kvaliteta i ucenjuju klaničare, koji robu u početku daju besplatno, kako bi se našli na vitrinama. Kasnije se isplaćuje sa zakašnjenjem od 100 dana.