Šljiva je u Srbiji i dalje najzastupljenija vrsta voća, ali su od 2013. do 2018. godine površine pod šljivom smanjene sa 76.805 ha na 72.224 ha, pokazuje analiza Republičkog zavoda za statistiku. Ukupna proizvodnja šljive je sve manja u posmatranom periodu (606.599 tona u 2013. godini, a 430.199 tona u 2018. godini). Takođe, u posmatranom periodu prosečan prinos šljive je smanjen, oscilira između 4,59 t/ha prošle godine i 7,90 t/ha u 2013. godini. Najviše površina koje su korišćene u voćarstvu u 2018.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetio je nekoliko farmi u Subotici, iz koje dolazi svaki dvadeseti zahtev za subvencije i čijim poljoprivrednicima je u 2018. isplaćeno osam miliona evra podsticaja, i najavio posebne podsticaje za tovno govedarstvo u 2020. godini. ”Nakon što je stočarima omogućen dugoročni zakup državne zemlje, oni će u sledećoj godini moći da računaju i na posebne podsticaje za tovno govedarstvo, jer nama treba genetskog potencijala, a imamo sve više izazova i sve više prilika za izvoz i to je jako važno“, najavio je Nedimović.

Oko 14 odsto sve hrane proizvedene na svetu, vrednosti oko 400 milijardi dolara, propadne svake godine pre nego što dođe do prodavnica, saopštila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO). U izveštaju koji je juče objavljen, FAO ukazuje u kojim delovima lanca snabdevanja nastaju najveći gubici i poziva na efikasnija reševanje tog problema.

Sporazum o fitosanitarnoj zaštiti, koji bi domaćim proizvođačima trebalo da olakša izvoz voća i povrća na tržište Rusije, biće potpisan prilikom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji, 20. oktobra, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, posle sastanka sa ruskim ministrom poljoprivrede Dmitrijem Patruševim

Kako je istakao, jedna od prednosti sporazuma jeste liberalizacija uslova za hladnjače.

Republičkoj direkciji za robne rezerve pristiglo je, na osnovu javnog poziva države za razmenu kukuruza za tovnu junad, 39 zahteva, od kojih je 37 ispravno. Država će tako uzeti 500 junadi, a za njih dati između 5.000 i 6.000 tona kukuruza. Uz to, radi se robna razmena merkantilne pšenice za semensku, a poziv traje do kraja novembra. Za sada postoje zahtevi za 4.000 tona semenskog zrna. ”Najveći broj ponuda za razmenu junadi za kukuruz dobili smo od individualnih poljoprivrednih gazdinstava. U početku se pričalo da postoji višak od 2.000 do 3.000 junadi.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Sajam hrane “Belgrade Food Show”  otvoren je juče u beogradskom Belekspocentru gde izlaže više od 110 proizvođača iz Srbije i regiona. U organizaciji Projekta za konkurentnu privredu Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i u partnerstvu sa Asocijacijom za promociju srpske hrane ovaj sajam visokokvalitetne hrane omogućava izlagačima da pronađu investicione mogućnosti, sklope kupoprodajne
ugovore i uspostave nova poslovna partnerstva. Sajam je otvorila ministarka građevinarstva, saobraćaja i

Na 21. sajmu poljoprivrede “Zlatna jesen” u Moskvi, Srbija je po prvi put izabrana za zemlju partnera, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je našoj zemlji ta čast pripala jer Rusija prepoznaje značajne količine srpskih proizvoda koji se nalaze na njenom tržištu. “Srbija izvozi značajne količine poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Rusiju, prošle godine je taj iznos bio u vrednosti 350 miliona dolara”, rekao je Nedimović novinarima posle otvaranja sajma u Moskvi.

Hektar plodne zemlje u Vojvodini košta i do 10.000 evra, u selima u blizini Leskovca se kreće do 1.000 evra, a oko Bojnika se prodaje i za 100 evra. Na jugu Srbije obradiva zemlja prodaje se od 7 do 15 evra po aru. Stanovnika je sve manje u selima na jugu, a naslednici bi da prodaju što se prodati može. Zato i ne čude preniske cene na tržištu nekretnina u okolini Leskovca. ”Kuća sa okućnicom, sa svim priključcima i monofaznom strujom prodata je za 3.500 evra“, priča Ljubiša Nikolić, vlasnik agencije za promet nekretnina iz Leskovca.