Setva pšenice u Srbiji počeće za nekoliko dana, jer je optimalan rok 5. oktobar, mada nema dovoljno vlage, rekao je juče direktor Poslovnog udruženja Žita Srbije Vukosav Saković. On je dodao da se sporadično seje i ječam, a da je završena setva uljane repice na 50.000 hektara. Proizvođači su, prema njegovim rečima, bili spremni da zaseju i više uljane repice, ali nije bilo dovoljno semena. Saković je rekao da je kukuruz do sada obran na oko 60 odsto površina i berba prema kalendaru ne kasni, već je počela ranije.

Za dugoročni zakup državnog poljoprivrednog zemljišta ove godine konkurisalo je 25 investitora a među njima je samo jedna strana kompanija iz Danske. Javni poziv završen je pre nekoliko dana ali već sada je jasno da interesovanje nije ni približno kao 2017, kada je u trku za rentiranje državnih oranica na 30 godina ušlo čak 224 investitora. – Ovo ukazuje da su uslovi na prošlom pozivu bili rigorozni i da će Srbija prihvatati samo one projekte koji mogu da razvijaju domaću prehrambenu industriju.

Najvažnije iz protekle nedelje:

- pad cene pšenice
- dešavanja na svetskim berzama

Neoubičajeno niske temperature tokom prethodnih noći posebno se negativno odražavaju na povrtarske useve. Pojedini povrtari već su pretrpeli milionske štete. Mile Mušicki, mladi povrtar iz Đurđeva, svoju proizvodnju zasniva na deset hektara. Mušicki očekuje gubitak po hektaru od najmanje milion dinara. Pošto ima osam i po hektara zasađenih pod krastavcem, Mušicki kaže da će gubitak biti osam i po miliona dinara. “Za nekih pet do šest dana posao bi bio gotov, ali je propalo dva do tri vagona”, dodaje Mušicki.

U plodnom Podunavlju vinogradari ovih dana skidaju sa loze poslednje čokote grožđa, a paralelno počinje berba jabuka. Za razliku od prošle godine, kada je suša uzela danak na svakom plodu i desetkovala prinose voća u ovom kraju, ova sezona donela je ekstremne padavine. – Godina je ipak bila pogodna za podunavsko voće. Pored svih klimatskih prilika, ne može se reći da je bilo loše. Pogotovo ako uzmemo u obzir da u našem kraju voćnjaci uglavnom nemaju sisteme za navodnjavanje, obilne padavine su u neku ruku godile proizvodnji.

Nizak vodostaj na Dunavu gotovo da je zaustavio izvoz srpskih žitarica. Isporuke robe kasne više od 90 dana, a stručnjaci smatraju da će se ovaj problem najviše osetiti na smanjenom deviznom prilivu. Tako da ono što se danas proda, do odredišta može da stigne tek sledeće godine. - Svi koji su na Dunavu, ali i na Rajni i Majni, imaju isti problem - objašnjava Vukosav Saković, predsednik Udruženja “Žita Srbije”. - Generalno, rečna i kanalska infrastruktura u Evropi je u lošoj situaciji, za razliku od onih država koje trguju morem i železnicom.

Teško je u selu Gornja Crnuća, pet kilometara od severne industrijske zone Gornjeg Milanovca, naći domaćina kojem divlje svinje nisu ”obrale“ kukuruzišta i njive posejane pšenicom. Kuda, prema štetama poljoprivrednih domaćina i po važećim zakonima, ”idu“ divlje svinje, koje zakoni štite od ubijanja, uz novčane i druge stroge kazne? Zasad, idu nesmetano njivama domaćina, ma kako ih oni štitili neprobojnim ogradama i žičanim električnim ”čobanicama“. Neki poljoprivrednici su organizovali noćne straže naoružani kako ko, a uglavnom petardama.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Pored berbe jabuka na brojnim privatnim plantažama, berači su ovih dana i u voćnjaku Poljoprivredne stručne službe Agrozavod iz Vršca gde se proizvodnja odvija po svim pravilima struke. Očekuju se dobri prinosi, a jedini problem predstavlja izvoz kao i cena ovog voća, koja je iz dana u dan opada. “Ono što muči nas i sve voćare je to što je stao izvoz za Rusiju, što nemamo domaćeg otkupljivača i što cena rapidno iz dana u dan ide dole. Sada se za kilogam jabuka dobija 20 dinara što je za ovu godinu i ovu cenu repromaterijala zaistao.

Vodeći ruski trgovinski lanci Magnit, Diksi i Lenta dogovorili su na Međunarodnom sajmu prehrane u Moskvi (World Food Moscow) uvoz hrane iz Srbije. Najviše su zainteresovani za sveže i smrznuto voće i povrće i mesne prerađevine, saopštila je Privredna komora Srbije. Na tom sajmu koji se održava od 17. do 20. septembra svoju ponudu predstavlja 13 srpskih kompanija. WorldFood Moscow je jedan je od vodećih međunarodnih sajmova u oblasti prehrambene industrije na tržištu Rusije i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza.