”Na našem tržištu, prema količini voća koje se godišnje preradi, egzistira, što u legalnim, što u nelegalnim tokovima, od 50 do 70 miliona litara voćnih rakija. Potencijal za proizvodnju je znatno veći, jer se dobar deo voća zbog nezainteresovanosti i ne iskoristi. I taj potencijal je između 90 i 100 miliona litara voćnih rakija”, kaže za Bizlife Ivan Urošević, predsednik Grupacije za proizvodnju žestokih alkoholnih pića u Privrednoj komori Srbije, inače i sâm proizvođač poznatog ”Zlatnog toka”.

ICT Hub Playground će 28. februara od 18h ugostiti sve one koji žele da čuju više o potencijalu napredne tehnologije u stočarstvu.

ICT Hub Playground će 28. februara od 18h ugostiti sve one koji žele da čuju više o potencijalu napredne tehnologije u stočarstvu.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Kada je reč o autohtonim rasama ovaca, u Šumadiji se najviše gaji oplemenjena prelazna rasa sjenička ovca - nekadašnja pramenka. U Šumadiji se stočari sve više opredeljuju za ovu rasu ovaca jer su otpornije na mrazeve, ekonomski su isplativije od ostalih kada je ishrana u pitanju i imaju dobru plodnost. “Ta autohtona stara sjenička ovca pramenka sada je dosta poboljšana, najpre merino i virtemberg ovnovima. To znači da ima veće prednosti u odnosu na onu staru autohtonu pramenku.

Francuska je prva zemlja koja se odvažila na zabranu pet pesticida štetnih za pčele. Kolonije ovih insekata umiru u ekološki i ekonomski neprihvatljivom procentu, a naučnici, kao na glavnog krivca za njihov pomor, upiru prstom na vrstu pesticida – neonikotinoide.

Ove godine na sajmu Fruit Logistica u Berlinu učestvovalo je preko 3.400 izlagača iz 84 države. Kako bi se opstalo na tržištu koje je sve konkurentnije, o čemu svedoči povećan broj izlagača, poljoprivrednici su svesni da moraju da se okreću novim tehnologijama koje im omogućavaju da budu efikasniji. Osluškujući potrebe izlagača, na sajmu Fruit Logistica od ove godine uveden je i Start Up Day, gde je 19 mladih kompanija imalo priliku da predstavi inovacije u poljoprivredi.

Zahtevi evropskog tržišta, gde svake godine iz Srbije “putuje” oko 100.000 tona srpske maline, sve su rigorozniji, pa su hladnjačari ove godine ranije nego ikad počeli da se dogovaraju o saradnji sa proizvođačima. Tako će malinari sebi obezbediti otkup po dogovorenim uslovima, a hladnjačari će moći da prate predstojeće radove - od ulaska u zasade do isporuke stranim kupcima.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Kada su pre petnaest godina poljoprivrednici iz blačkog, kuršumlijskog i bruskog kraja počeli sa proizvodnjom organske hrane i osnovali Udruženje voćara nisu mogli ni da pretpostave da će za njihovim proizvodima biti velika tražnja na evropskom tržištu. “Udruženje je od presudnog značaja, pre svega što je bavljenje poljoprivredom za proizvođače osnovni izvor prihoda, a sa udruženjem oni mogu zajedno da nastupaju na evropskom tržištu”, objašnjava Bratislav Milenković, poljoprivredni proizvođač iz Magova kod Kuršumlije.