U ariljskom kraju počela je berba malina, a ovogodišnja sezona u jednom od najvažnijih voćarskih regiona Srbije ponovo otvara pitanja očekivanog roda, otkupne cene, stvarnog obima proizvodnje i dugoročnog opstanka ovog sektora

 

Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović kaže za Biznis.rs da su posledice prošlogodišnjih vremenskih nepogoda i suše i dalje vidljive na zasadima.

„Suša je uzela svoj danak, ostali su kratki izdanci, a proizvodnja malina u Srbiji u 2025. godini iznosila je između 18.000 i 20.000 tona. Kada je reč o 2026. godini, sa prolećnim i jesenjim sortama očekujemo rod do 20.000 tona, ukoliko ne bude vremenskih nepogoda“, navodi Radović.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan prinos malina u Srbiji prošle godine iznosio je 73.571 tonu. Zvanični podaci ukazuju na višegodišnji pad proizvodnje — u odnosu na 2024. godinu, kada je proizvedeno 94.026 tona, rod je bio manji za 21,8 odsto, dok je u poređenju sa 2023. godinom, kada je proizvodnja dostigla 98.674 tone, pad iznosio 25,4 odsto.

Radović, međutim, tvrdi da se navedene količine ne odnose samo na domaću proizvodnju, već i na robu koja se uvozi u Srbiju, a potom izvozi, odnosno reeksportuje.

„Moramo da počnemo da govorimo o proizvodu koji se zaista proizvede u Srbiji. Ta količina u našoj zemlji nije proizvedena i ne možemo da se složimo sa pomenutom statistikom, jer sa terena imamo sve podatke. Reč je o robi koja je uvezena, a zatim izvezena iz Srbije“, kaže on.

Ministarstvo najavilo kontrole malinjaka

Ministarstvo poljoprivrede najavilo je monitoring i obilazak dela zasada maline, kako bi se dobila realnija slika stanja na terenu i uporedili podaci iz eAgrara sa stvarnim stanjem proizvodnje.

Prema podacima koji se trenutno vode u sistemu, u Srbiji je prijavljeno oko 18.000 hektara pod malinom, dok se u javnosti pojavljuju različite procene stvarnih površina.

Radović ocenjuje da se kontrola ne može sprovesti samo na osnovu evidencije iz sistema agrarnih plaćanja, već da je potrebno fizički obići zasade.

„Tačno je da postoje malverzacije, da se pašnjaci vode kao malinjaci, ali bez ličnog prisustva ne može se izvršiti kontrola, a mnogo vremena potrebno je da se prođe cela Srbija“, dodaje on.

Otkupna cena od 400 do 450 dinara

Otkupna cena maline na početku sezone kreće se od 400 do 450 dinara po kilogramu, što proizvođači ocenjuju kao nepovoljno. Radović kaže da je takva cena „poražavajuća“, posebno imajući u vidu da, prema njegovim tvrdnjama, u Srbiji gotovo da nema zaliha maline u hladnjačama.

On dodaje da je globalna ponuda ove godine smanjena, navodeći da je u Poljskoj izmrzlo oko 80 odsto roda, da je proizvodnja u Ukrajini pogođena ratnim okolnostima, dok je i u Čileu zabeležen značajan pad proizvodnje.

„Što se tiče cena na evropskom i svetskom tržištu, malina je trenutno najjeftinija u Srbiji. Kod nas, gde je srce proizvodnje, malina je od 400 do 450 dinara, što je nešto više od tri evra. To nema veze sa proizvodnjom i mi smo tražili akontnu cenu od 550 dinara, sa tendencijom rasta naspram ponude i potražnje“, naglašava Radović.

Prema navodima pojedinih proizvođača iz zapadne Srbije i okoline Krupnja, otkupna cena organske maline trenutno je 580 dinara po kilogramu, uz očekivanja da bi mogla dostići 600 dinara. Početna cena iznosila je 530 dinara.

Ove godine ima dovoljno sezonskih radnika za berbu. Dnevnice se kreću od 4.500 do 6.000 dinara, dok se plaćanje po ubranom kilogramu kreće od 120 do 140 dinara, u zavisnosti od uslova rada i organizacije berbe.

Dodatni problem predstavljaju štete od nevremena. U ivanjičkom kraju, pod Golijom, gradonosni oblaci pogodili su sedam mesnih zajednica, pri čemu je, prema navodima proizvođača, uništeno i do 90 odsto roda maline.

Radović navodi da su nove štete od grada zabeležene i u dolini Moravice, na području Arilja, Požege i Ivanjice, kao i u delovima Požege i Užica.