Ovih dana počinje jedan od najvažnijih poljoprivrednih poslova u Topličkom okrugu – berba i otkup višanja. One se u Toplici gaje na više hiljada hektara. Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije kaže da se u ovom trenutku završene pripreme i kod otkupljivača i proizvođača. “Izvoznici budno oprate šta se dešava na tržištu. Stanje proizvodnje, bez obzira na vremenske prilike je solidno. Očekujemo da prinos višnje, pre svega u Topličkom okrugu bude na nivou prošlogodišnjeg roda. Otkupna cena je odnos tržišta, ponude i potražnje.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Česte i obilne padavine u proteklom periodu pretile su da ugroze ovogodišnji rod trešnje u Topoli. Međutim, plodovi su sa minimumom oštećenja a berba je uveliko počela. ”Kiše je bilo i previše tako da smo mislili da će biti većih oštećenja na plodovima jer je trešnja osetljiva na vlagu i plodovi pucaju. Ipak prošli smo dobro, ima oštećenih plodova ali ništa strašno. Dosta je i rodilo pa očekujem da ću ove godine imati oko četiri tone plodova, uglavnom prve klase“, kaže Mihailo Đorđević, voćar iz sela Vinča.

Srbija će ove godine imati dovoljno pšenice za sebe, a više od milion tona će moći da izveze, kaže direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković. To je, kako kaže, ustanovljeno tokom realizacije programa koji su sproveli Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj. “Cilj tog programa je da vršimo propagandu pšenice i pronalazimo neka nova tržišta, ali i da svim zainteresovanima u zemlji kažemo šta mogu očekivati od ovogodišnje žetve”, kaže Saković.

Srbija će ove godine imati dovoljno pšenice za sebe, a više od milion tona će moći da izveze, kaže direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković. To je, kako kaže, ustanovljeno tokom realizacije programa koji su sproveli Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj. “Cilj tog programa je da vršimo propagandu pšenice i pronalazimo neka nova tržišta, ali i da svim zainteresovanima u zemlji kažemo šta mogu očekivati od ovogodišnje žetve”, kaže Saković.

Otkupljivači maline ponudili su cenu od 100 dinara za kilogram ovog voća, što je za proizvođače neprihvatljivo. ”Ovo će biti treća uzastopna godina u kojoj je jako loš rod, zbog kiše i snega biće na nivou od 30.000 tona, što je duplo manje nego prošle godine. Međutim, ništa bolje nije prošla malina ni u Čileu gde je u prvoj od dve berbi rod bio 34.000 tona, dok su Poljaci doživeli krah.

Svi zainteresovani građani koji bi ovog leta radili u Hladnjači za voće ili brali višnje u Trnavcu mogu se prijaviti lično u Poljoprivrednom dobru ”Zaječar“ na Negotinskom putu, svakim radnim danom od 8 do 14 sati. Zainteresovani sezonski radnici treba da ponesu važeću ličnu kartu, radi evidentiranja i dobijanja identifikacionog broja. Izbegla lica mogu se prijaviti dostavljanjem EDV broja izdatim od strane Policijske uprave. Datum početka rada biće naknadno objavljen.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Srbija godišnje uveze 400 tona belog luka, crnog luka 10.000, a krompira 40.000 tona. Niskim cenama proizvoda iz uvoza “ugušena” je domaća proizvodnja. Ipak, primer porodice Kanački iz sela Sakule u Banatu dokaz je da kvalitet nađe put do kupaca. Kada su pre dve i po decenije počeli da proizvode beli luk noću bi kretali u Beograd na Kalenić pijacu da bi ga prodavali. Sada im je mnogo lakše jer imaju svoje poznate kupce. “Sada nam dolaze kući, od pre deset godina je tako i pola prodamo za konzum, a pola prodamo za seme”, kaže Vesna Kanački.

Ne jednom je Rusija u poslednjih nekoliko godina zabranila uvoz voća, mesa i mesnih prerađevina iz Srbije. Agroekonomski analitičari, kao i predstavnici organizacija koje se bave zaštitom potrošača veruju da su stroga pravila i visoki kriterijumi ruske službe glavni razlog zbog kog Rusi tako često uvode zabranu na proizvode iz Srbije. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić za Danas kaže da su razlozi zbog kojih neko zabranjuje uvoz uvek osnovani, naročito ako se niko ne buni zbog toga.