Nacionalna veletržnica treba u budućnosti da bude izlog srpskog agrara i platforma za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije na svetska tržišta, izjavio je juče ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i najavio donošenje Zakona o nacionalnoj veletržnici. Zajednički plan države i Grada Beograda je da nacionalna veletržižnica bude na mestu postojeće Veletržnice Beograd, koja će biti proširena, a u planu su i ulaganja potencijalnih investitora, među kojima je i Al Dahra.

Zvanična statistika i stručnjaci nemaju toliko crna predviđanja u pogledu prinosa koje bi Srbija ove godine mogla da ostvari sa žitnih polja. Proizvodnja će svakako biti oko petinu manja u odnosu na 2018, koja je bila jedna od uspešnijih po količinama hlebnog zrna, ali ne i po kvalitetu, sa kojim smo imali ozbiljnih problema. I pored toga stručnjaci predviđaju da će je biti sasvim dovoljno za domaće potrebe, a da će nam za izvoz preostati oko milion tona pšenice i brašna.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Uprava za poljoprivredno zemljište razvila je novu aplikaciju koja omogućava pregled poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a od 15. jula ovaj servis je javno dostupan.

Aplikacija je zasnovana na podacima dobijenim iz godišnjih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, koje od ove godine sve jedince lokalnih samouprava izrađuju kroz informacioni sistem Uprave, koristeći aplikaciju za izradu godišnjeg programa.

Pored magistralnog puta Šabac-Loznica počelo je postavljanje vodovodne i kanalizacione mreže, koji su preduslov za izgradnju nove kvantaške pijace u Šapcu. Moderan objekat za prodaju voća i povrća na veliko odavno je predviđen gradskim urbanističkim planovima. Prema rečima Nebojše Zelenovića projekat je urađen po ugledu na pijace u Ljubljani. Lokacija je pristupačna,  saobraćajnice su projektovane i za teške kamione. Vrednost radova je 33 miliona dinara. Člana Gradskog veća u Šapcu Svetozar Marković u februaru 2017.

Predstavnici Asocijacije proizvođača malina i kupina postigli su dogovor sa jednim od najvećih otkupljivača tog voća u Srbiji, kompanijom ”Stanić“, da poveća otkupnu cenu na 160 do 165 dinara po kilogramu i odustali su od protesta glađu, rekao je danas predsednik tog udruženja Dobrivoje Radović.

Dogovor je postignut sinoć na sastanku sa predstavnicima te kompanije i Ministarstva poljoprivrede.

Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja, biće do 2023. godine evidentirane, a to će biti osnov za dobijanje državnih subvencija

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Prema Odluci o dopunama Odluke o držanju domaćih životinja, gajenje pčela u “stacioniranom pčelinjaku” može se organizovati samo pod uslovom da je postavljen na udaljenosti koja mora biti najmanje 500 metara od proizvođačkih i prerađivačkih pogona koji prerađuju poljoprivredne proizvode, odnosno 100 metara od ostalih pogona.

Maline i višnje uveliko se beru u voćnjacima u Srbiji, prvi otkosi pšenice takođe su počeli, a prema prvim procenama gotovo sve zasejane kulture rodile su manje nego prošle godine

Na osnovu stanja useva krajem maja, u Republičkom zavodu za statistiku procenjuju da će rod pšenice ove sezone biti 2,4 miliona tona, što je za 18,1 odsto manje u odnosu prošlogodišnju proizvodnju. Osnovni razlog zbog kog će pšenice ove godine biti manje nego lane, kako kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin, jeste nedostatak kiše u martu i aprilu.