Srbiji je borovnicom zasađeno oko 2.000 hektara, a to voće se uglavnom izvozi u Rusiju i Holandiju. Ove godine kilogram borovnica se prodavao po ceni od 5,5 do 6,5 evra. Vlasnik voćnjaka američke borovnice (djuk) od 10 ha iz sela Predvorica kod Šapca Saša Keserović rekao je za Betu da celokupan rod izvozi i da nema problema sa vlasnikom hladnjače i izvoznikom kao proizvođači drugog voća. ”Borovnicu prodajemo poznatom kupcu iz Holandije i Rusije, mala količina se proda na domaćem tržištu jer su skupe, kilogram je od 1.200 do 1.500 dinara”, rekao je Keserović.

Sve veći broj srpskih poljoprivrednih proizvođača odlučuje se za uzgoj kornišona jer je ovo povrće, zahvaljujući kooperantskim firmama iz Nemačke, postalo izuzetno isplativo. U čačanskom kraju više od 400 domaćinstava upravo zahvljajući kornišonima ostvariće siguran prihod, koji se kreće i do nekoliko hiljada evra. Na zahtevno evropskom tržištu prolazi samo najbolja klasa, pa ako se branje izostavi samo jedan dan, kornišoni već prelaze u drugu.

Na Stalnom komitetu za životinje, bilje, hranu i stočnu hranu EU odlučeno je da se povuče mera dodatne kontrole za izvoz smrznutih malina iz Republike Srbije, potvrđeno je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Mera dodatne kontrole svake desete pošiljke malina iz Srbije na norovirus dovela je do dodatnih troškova za izvoznike i umanjenja prihoda proizvođača malina. Inspektori Evropske kancelarije za hranu i veterinu (Food and Veterinary Office) posetili su Srbiju tokom juna-jula 2019 radi terenske

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) predstavila je juče u Glandu u Švajcarskoj, Globalni standard, prvi i jedinstveni set mera za rešenja zasnovana na prirodi (Nature-based Solutions) kao odgovor na brojne globalne izazove. ”Potrebna su nam dugoročna i efikasna rešenja za globalne izazove poput klimatskih promena, bezbednosti hrane i vode, i ekonomskog oporavka nakon pandemije.

Do kraja godine trebalo bi da bude usvojen novi zakon o oznakama geografskog porekla za prehrambene proizvode kojim se, izmeðu ostalog, predlaže da oni proizvodi koji imaju ovu oznaku, a ne proizvode se poslednjih sedam godina izgube ovaj status. Ovo je potvrðeno u Ministarstvu poljoprivrede. “Mi, nažalost, imamo takvu situaciju da za pojedine nema proizvoðača iz različitih razloga. Iz nekih objektivnih, poput kladovskog kavijara, koji se ne može proizvoditi jer u Dunavu više nema nekih od tih vrsta riba ili su retke.

U prestonici srpske kajsije, selu Miokovci kod Čačka, ova godina biće upisana kao jedna od najlošijih u istoriji voćarske proizvodnje. Od izvoza za Rusiju i velike prodaje ove godine nema ništa. Martovski mraz opostošio je rod, pa sada u julu voćari umesto po 200 kilograma, sa jednog stabla uspeli su da nakupe samo dva kilograma narandžastog zlata. “Od roda je ostalo samo oko 10%. Uzgajam kajsiju na 3,5 ha i ukupni prinosi u proseku su bili oko 60 tona, a ove godine ne znam da li ćemo ubrati ni tonu.

Opština koja zauzima zavidno prvo mesto u zemlji po proizvodnji kajsija, breskvi i trešanja, treće po proizvodnji jabuka i peto po proizvodnji krušaka smeštena je nepunih trideset kilometara od centra Beograda. Reč je o Grockoj. Ona je i prva na tronu u čitavoj Srbiji po ukupnoj površini zemlje pod plantaškim voćnjacima. Zbog svog plodnog zemljišta duž reke Dunav, zatalasanog terena i odgovarajuće klime, Grocka je odavno nadaleko čuven voćarski kraj.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Obimna ponuda i pad potrošnje u uslovima globalne recesije prete da proizvedu “potres na tržištu” poljoprivrednih proizvoda jer cene hrane već padaju, upozoravaju Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Očekuje se da će makroekonomski šokovi izazvani pandemijom Kovid-19 vršiti pritisak na cene poljoprivrednih proizvoda, navodi se u juče objavljenoj zajedničkoj studiji te dve organizacije, prenosi Rojters.