Tokom 2021. godine Srbija je izvezla 483.500 tona voća u vrednosti od 824,1 miliona evra.
Najveću vrednost izvoza ostvarila je smrznuta malina sa 361 milion evra, što je skoro 44 odsto, dok je sveža jabuka sa 107 miliona evra druga voćna vrsta po vrednosti izvoza. Slede smrznuta kupina sa 86 miliona evra i smrznuta višnja sa 35 miliona evra.

Setva žitarica je u punom jeku i u optimalnim rokovima, a pšenicom će biti zasejano možda i više od 620.000 hektara, istakla je Sunčica Savović iz Udruženja Žita Srbije.
Navela je i da su silosi puni žita i da su mali izgledi da ćemo ih se rešiti u dogledno vreme, pre svega zato što je izvoz izuzetno spor, cene na domaćem tržištu su veoma visoke, ponuda od ratara je mala, jer čekaju visoke cene. Takođe, dodaje da su tu i logistički problemi na Dunavu, koji je ključna ruta za izvoz žitarica iz Srbije.

Svaka druga žena na selu formalno je nezaposlena, ali obavlja najveći deo neplaćenog kućnog rada u svojim domovima. Opstanak seoskih žena uglavnom zavisi od poljoprivrednih gazdinstava koja najčešće nisu u njihovom vlasništvu, ali zato ova gazdinstva ne bi opstajala da one nisu njihov stub, rekla je predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Nova verzija sistema AGROPONUDA dostupna je od kraja avgusta ove godine, kao besplatni online servis Ministarstva poljoprivrede, koji pruža podršku plasmanu poljoprivrednih proizvoda kroz promovisanje malih poljoprivrednih proizvođača. Sa dosadašnje četiri kategorije proizvoda (voće, povrće, živa stoka i žitarice), ponuda je proširena na deset kategorija proizvoda, uključujući med i proizvode od meda, tradicionalna pića, tradicionalna jela, tradicionalne mlečne proizvode, tradicionalne mesne proizvode i sadni materijal.

Klimatske promene značajno doprinose sužavanju genetičkog fonda voćaka i dovode do smanjenja prinosa i kvaliteta. Štete od poznih prolećnih mrazeva, baš kao i smanjenje prinosa usled relativno visokih temperatura tokom cvetanja, dva su lica istog klimatskog problema. Da li nam onda preostale autohtone sorte mogu pomoći u borbi protiv posledica klimatskih promena? Upravo na ovo pitanje pokušava da odgovori tim istraživača iz nekoliko istraživačkih instituta iz Čačka i Beograda, okupljen oko projekta CherrySeRB, koji finansira Fond za nauku.

Cilj projekta ”Osnaživanje mladih poljoprivrednika za korišćenje lokalnih podsticaja u poljoprivredi” je informisanje i edukacija mladih poljoprivrednika o postojećim podsticajima, ali i o načinu na koji mogu da učestvuju u kreiranju mera kroz koje lokalna samouprava daje podsticaje poljoprivrednicima

Poljoprivredni proizvođači, dužnici banaka i korisnici finansijskog lizinga iz oblasti poljoprivrede moći će da reprogramiraju obaveze na najmanje šest do 12 meseci, saopštila je juče Narodna banka Srbije.

Najvažnije iz protekle nedelje:

U banci rakije se umesto u sefu, tečna dragocenost čuva u hrastovom buretu, a za razliku od novčane štednje, klijenti ove banke mogu da uvećaju svoju investiciju za tri godine i do 60 procenata. ”Inspiraciju smo dobili iz tradicije koja je i danas prisutna, a po kojoj se burad sa rakijom zakopava u zemlju i otvara samo za posebne prilike – venčanja, krštenja, rođenja… Pošto se odležavanjem u kvalitetnim hrastovim buradima vrednost rakije, odnosno investicije, uvećava, bilo je logično da ceo projekat nazovemo bankom rakije“, objašnjava Branko Nešić koji je 2019.