Sudeći prema predlogu budžeta za narednu godinu, poljoprivrednici nemaju osnova da se nadaju povećanju subvencija i većoj podršci države. U 2020. iz nove kase za subvencije za poljoprivredu biće izdvojeno manje nego ove godine. Naime, kako stoji u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, dogodine će na ime subvencija u poljoprivredi biti raspodeljeno 40.588.753.000 dinara. Ove godine je za tu vrstu pomoći poljoprivrednicima iz nacionalne kase bilo obezbeđeno 43.711.697.000 dinara.

Premiranje mleka po kvalitetu počeće u drugoj polovini naredne godine, najavio je juče u Subotici ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Prema njegovim rečima, mleko će se premirati po kvalitetu koji će utvrđivati nacionalna referentna laboratorija od trećeg kvartala naredne godine, a da bi se to ostvarilo potrebno je da se izmeni Zakon o podsticajima. Sada premija iznosi sedam dinara po litru, bez obzira na kvalitet.

Umesto da traktorom prska njivu, poljoprivrednik odmara u hladu, dok njegovu oranicu iz vazduha hemikalijama tretira dron. Domaćin ne mora ni da navodi letelicu, koja sve radi automatski, pri tom višestruko štedeći vodu i rastvor koji se posipaju po zasadima. Da je ovako nešto od sada moguće i u Srbiji, pokazali su predstavnici Nacionalnog klastera bespilotnih letelica i bliskih sektora.

Među više desetina prehrambenih proizvoda u našoj zemlji, koji nose oznaku geografskog porekla, nalazi se futoški kiseli kupus. Početak novembra je vreme pripreme te namirnice za zimu. U proseku godišnje se u Srbiji proizvede i plasira na domaće i inostrano tržište oko sedam hiljada tona. Poslednjih desetak godina, ta povrtarska kultura gaji se na površini od 60 hektara. Porodica Ćulum pune četiri decenije bavi se preradom kupusa, ne samo za potrebe domaćeg, već i inostranog tržišta.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Srbija se svrstala među najveće svetske izvoznike žita i nudi brojne prednosti u pogledu trgovine - od visokokvalitetnih žitarica do povoljnih saobraćajnih veza duž Panevropskog koridora VII koji povezuje Crno more sa Severnim morem, rečeno je na prvoj Srpskoj žitarskoj konferenciji koja je održana juče u Beogradu.

Od 14. decembra stupa na snagu propis da će biljke koje putnici iz Srbije žele da unesu u zemlje hrane (EFSA), to znači da će se putnicima na granici sa, na primer, Mađarskom ili Hrvatskom, oduzimati većina voća, poput jabuka, krušaka, šljiva i trešanja, ali ne i banane, ananas, kokos, durijan i urme. Stroži pravilnici o tome šta putnici smeju da unesu u Evropsku uniju napravljeni su zbog biljnih štetočina, kao deo direktive Unije koja se odnosi na voće i povrće, a koja se primenjuje u zavisnosti od procene.

Neuobičajeno lepo vreme za ovo doba godine pogoduje ratarima da pozavršavaju jesenje radove na njivama. Još samo ponegde se može videti neobran kukuruz, dok je žetva soje i suncokreta završena.

Istovremeno ističe optimalan rok za setvu pšenice – kraj oktobra – i u tom pogledu ima dve grupe poljoprivrednika: ratarima koji su je posejali već je nikla, dok drugi čekaju kišu pa da polože seme u zemlju.

Nedavno potpisani Sporazum o slobodnoj trgovini sa EAEU donosi nove mogućnosti bescarinskog izvoza. Sporazum, između ostalog omogućava veći plasman ovčijeg i kozjeg sira, kao i voćne rakije. Međutim, pitanje je da li ovih proizvoda ima dovoljno za izvoz. Pirotski kraj, nekada prepoznatljiv po proizvodnji ovčijeg sira i kačkavalja, već decenijama ima problem sa smanjenjem broja ovaca. “Danas kada imamo oko 10 hiljada ovaca na teritoriji grada mi ne možemo biti ozbiljni proizvođači proizvoda od ovčijeg mleka.

Najvažnije iz protekle nedelje: