Najvažnije iz protekle nedelje:

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović izjavio je da su mrazevi u poslednjih nekoliko dana dodatno oštetili kajsije, breskve i rane šljive. On je rekao da je uzeo uzorke oštećenog voća za precizniju procenu štete, ali da je ona već evidentna jer je temperatura ovih dana bila od minus dva do minus sedam stepeni u Banatu. Kako je istakao, mraz je dodatno oštetio kajsiju, ranu šljivu timočanku na kojoj je rod uništen 90 odsto, na čačanskoj lepotici oko 15-20 odsto, dok je na sorti tog voća rodna šteta manja.

Dok se COVID 19 munjevitom brzinom širi svetom noseći ljudske živote sa sobom, sva pažnja javnosti usmerena je na jednu temu – kada će se (i kako?) naši životi vratiti u normalu? Svetska ekonomska kriza 2008. godine pokazala je da je poljoprivreda otpornija na recesiju od drugih sektora privrede, poput usluga, nekretnina, automobilske industrije.. koji su godinama osećali posledice.Pored toga što su zarade u poljoprivredi pale manje nego u drugim sektorima, agrar i prehrambena industrija su apsorbovali deo radne snage koja je u drugim sektorima ostala bez posla.

Uvođenjem Vanrednog stanja doneta je Odluka o prestanku rada pijaca u Srbiji. U tom periodu, reporteri STIPS-a će umesto sa pijaca prikupljati cene poljoprivrednih proizvoda iz maloprodajnih objekata sa PDV-om.

Posle zatvaranja pijaca, najveći problem za male i srednje povrtare je plasman proizvoda, kaže za Tanjug predsednik Udruženja povrtara iz Glogonja Danail Vučkovski. On najavljenu podršku države privatnicima ocenjuje kao meru od koja će možda biti da se preživi. ”Na državu se ne bih nešto preterano oslonio, što se tiče nas, mi ubrzano radimo na osnivanju zadruge, i da preko nje dostavljamo povrće na kućnu adresu i tako dopremo do krajnjih kupaca”, kaže on. Dodaje da se i pre deo robe dostavljao direktno restoranima i kupcima koji nisu mogli da dolaze na pijacu.

U slučaju primene neophodnih agrotehničkih mera, a posebno radi zaštite od mraza, tokom perioda zabrane kretanja (radnim danima od 17:00 – 05:00h, vikendom od 15:00 – 05:00h), svaki poljoprivredni proizvođač (vlasnik ili korisnik zasada ili druge poljoprivredne površine) je dužan da podnese zahtev za odobrenje kretanja Upravi za zaštitu bilja putem elektronskog zahteva koji je dostupan na internet adresi agromere.registar-uzb.rs, odnosno na odgovarajući broj telefona, sa priloženog spiska prema okrugu za koji se traži dozvola.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Izvoz brašna iz domaćih mlinova krenuo je za Severnu Makedoniju i CG, a očekuje se da će određene količine biti isporučene i u BIH i Albaniju, izjavio je direktor udruženja Žitounija Zdravsko Šajatović. Navedene države su bile najveći kupci srpskog brašna, a isporuke su stale kada je zbog izbijanja pandemije nakratko uvedena zabrana izvoza osnovnih životnih namirnica. Šajatović je istakao da odlukom od 21.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da će šteta koju će mraz prouzrokovati voću biti od 40 do 50 miliona evra. On je rekao da je 95 procenata kajsije promrzlo. Zasadi ovog voća najveći su u Vojvodini, u Podunavlju na području izmedju Beograda i Smedereva i u okolini Čačka. Keserović je rekao da je zbog frontalnog hladnog talasa kajsija propala i u voćnjacima na nekoliko stotina metara nadmorske visine.

U poljoprivrednim apotekama repromaterijala za predstojeću setvu ima u uobičajenim količinama za ovo doba godine, a izbor robe je zaista velik. To se odnosi kako na semena za ratarsku proizvodnju tako i na mineralna đubriva i sredstva za zaštitu bilja. Razlog za dobru snabdevenost su blagovremene porudžbine ka dobavljačima koje su dogovorene ranije. Takođe, i većina poljoprivrednika koji u svojoj proizvodnji koriste veće količine, repromaterijal su obezbedili pre desetak dana.