Slab izvoz i pad tražnje mlinara za pšenicom doveli su poslednjih dana do pada tražnje za pšenicom u Srbiji. Do naglog preokreta, prema objašnjenju stručnjaka, došlo je jer veliki kupci ne žure sa nabavkama i koriste tendenciju snižavanja cena pšenice koja i dalje traje bez prognoza šta bi se moglo očekivati. Osnovni uzrok je manji izvoz pšenice iz Srbije, što je dovelo do pada cene žita koje obično u ovom periodu godine poskupljuje, kaže Zdravko Šajatović, predsednik ”Žitounije”.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Primarnu stočarsku proizvodnju u Srbiji uništava uvoznički lobi, smatraju stručnjaci. Na prvom mestu su megamarketi, koji prodaju meso lošijeg kvaliteta i ucenjuju klaničare, koji robu u početku daju besplatno, kako bi se našli na vitrinama. Kasnije se isplaćuje sa zakašnjenjem od 100 dana.

Izmenjene su određene tačke Javnog poziva za prikupljanje ponuda za naturalnu razmenu 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad

Dopunama i izmenama javnog poziva za prikupljanje zahteva za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad izmenjena je tačka 10 javnog poziva, odnosno spisak klanica preko kojih će odvijati razmena.

Novi spisak klanica obuhvata :

Nekoliko je razloga zašto bi pivarski ječam trebalo sejati na gazdinstvu. Pre svega, razlog je ekonomske prirode. Naime, otkupna cena pivarskog ječma je u proseku 20 procenata veća od cene pšenice, a prinosi iz godine u godinu su sve stabilniji i viši. Ječam kao predusev izrazito je zahvalan jer rano napušta zemljište i omogućuje kvalitetnu pripremu za naredni usev, pre svega za uljanu repicu.

Nekoliko je razloga zašto bi pivarski ječam trebalo sejati na gazdinstvu. Pre svega, razlog je ekonomske prirode. Naime, otkupna cena pivarskog ječma je u proseku 20 procenata veća od cene pšenice, a prinosi iz godine u godinu su sve stabilniji i viši. Ječam kao predusev izrazito je zahvalan jer rano napušta zemljište i omogućuje kvalitetnu pripremu za naredni usev, pre svega za uljanu repicu.

U Srbiji je ovoga proleća kukuruz zasejan na 970 hiljada hektara. Vremenske prilike odgovarale su njegovom razvoju, pa ratari očekuju daleko veći rod od prošlogodišnjeg. Međutim nisu zadovoljni trenutnom otkupnom cenom. ”Prinos je solidan, pet, šest tona po jutru. Cena se još ne zna, ali čujem da će biti 13-14 dinara što je jako malo”, ističe Darko Đurić, ratar iz Melenaca, i navodi da bi trebalo da bude 20 dinara po kilogramu.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Devet srpskih proizvođača visokokvalitetne hrane predstavilo se na jednom od najznačajnijih sajmova u svetu - Speciality Fine & Food Fair u Londonu, od 1. do 3. septembra. Domaće kompanije su po prvi put organizovan  izlagale na ovom sajmu hrane u Velikoj Britaniji, pod zajedničkim brendom Serbia Does Speciality Food, a uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, Britansko-srpske privredne komore, Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Asocijacije za promociju srpske hrane.

Šumadijski sajam poljoprivrede biće otvoren danas od 11 sati i trajaće do 8. septembra na kragujevačkom sajmištu. Na najvećoj jesenjoj smotri agrara južno od Save i Dunava predstaviće se više od 200 izlagača, kako u sajamskoj hali, tako i na spoljašnjem delu, a najveći deo izložbenog prostora ispunićemehanizacija, oprema i alat za poljoprivredu i stočna grla.