Od osnivanja, socijalno preduzeće Somborska dobra bašta unapređuje i osnažuje žene ovog kraja, p maže im da započnu svoj biznis, većinom u vezi sa proizvodnjom organske hrane. Кako je ova inicijativa najaktivnija u Stanišiću, jednom od najvećih sela somborskog kraja, u njemu je 21. februara organizovana radionica upotrebe mašina u proizvodnji i preradi povrća, u okviru projekta “Osnaživanje žena na tržištu rada i razvoja malih biznisa”.

Najvažnije iz protekle nedelje:

JKP Gradske pijace u saradnji sa Udruženjem Artisima organizuju ”Bum market” na pijaci ”Palilula” sutra, od 8 do 18 časova. Pored bogate ponude poljoprivrednih i neprehrambenih proizvoda posetioci će u okviru ”Bum marketa“ moći da uživaju i u izboru ručno rađenih igračaka, ženskog i muškog nakita, torbi, dekupaža, heklanih stvari, slika i u bogatom izboru prirodne kozmetike. Beogradske pijace na ovaj način pružaju podršku ženskom preduzetništvu, ali i raznovrsnu ponudu palililuske pijace čine bogatijom.

Više od pet i po hiljada mladih poljoprivrednika prijavilo se na konkurs za bespovratna sredstva za kupovinu mehanizacije i nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Konkurs je završen u decembru, ali novac još nije podeljen. Za meru koja se sprovodi od 2017, pet puta više šabačkih poljoprivrednika je podnelo zahtev nego godinu dana ranije. Visina podsticaja je 75% od vrednosti investicije. “Poljoprivrednici su se uglavnom odlučivali za nabavku novih mašina i opreme u primarnoj biljnoj proizvodnji. Plugovi, tanjirače, drljače, atomizeri, prskalice.

Ukidanje carina na uvoznu pšenicu za sada nije uslovilo povećan uvoz iz zemalja regiona. Sa druge strane, poljoprivrednici tvrde da će trgovci do 30. aprila uvesti pšenicu kako bi oborili cenu na domaćem tržištu. Direktor poslovnog udruženja Žitounija iz Novog Sada Zdravko Šajatović očekuje da mlinari i konditori najviše uvezu do jedan odsto pšenice u odnosu na količine koje se proizvedu u Srbiji, tako da to neće značajnije uticati na cenu na domaćem tržištu. Prema njegovim informacijama još nije počeo masovniji uvoz pšenice.

Ukoliko se uskoro bitnije ne promeni struktura domaćeg izvoza, kao i spisak država kojima šaljemo našu robu, dobre su šanse da će spoljnotrgovinski rezultati srpske poljoprivrede biti sve gori iz godine u godinu

Uprkos relativno dobroj prošloj sezoni, koju ovaj put nisu značajnije pogodile sve učestalije elementarne nepogode poput većih suša ili poplava, zarada od domaćeg izvoza poljoprivrednih proizvoda nije se u mnogome promenila u odnosu na 2018. godinu.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Premijerka Ana Brnabić juče je prisustvovala ocenjivanju srpskih vina u okviru manifestacije “Sveti Trifun na Savskom vencu”, koji je prvi put organizovao Savez vinara i vinogradara Srbije, i najavila da će do kraja meseca biti usvojena Strategija za razvoj vinarstva i vinogradarstva od 2020. do 2030. Savez je prošle godine osnovalo 12 udruženja vinara i postavilo kao krovnu instituciju između Vlade Srbije i vinara. Za ocenjivanje vina prijavilo se 111 vinarija iz Srbije, tako da će biti ocenjeno 295 vina koja su grupisana u osam kategorija.

Većina poljoprivrednika sa teritorije Srema i Mačve se bavi povrtarstvom, a najzastupljenije su ratarske kulture su kukuruz, pšenica, soja. Kada se priča o voću, najviše se sadi šljiva, jabuka,kajsija a sve popularnija kultura za uzgajanje na ovom području postaje lešnik. Pre dvadeset godina kada je zasadi prvu plantažu lešnika, Slađan Papić nije naišao na odobrenje porodice.

”Savremena proizvodnja povrća“ je tema naučno stručnog skupa koji će biti održan u petak, 14.februara, u Velikoj sali Kongresnog centra Master na Novosadskom sajmu. Vojvođansko društvo povrtara, Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti i Kongresni centar Master Novosadskog sajma tradicionalno organizuju 21. Savetovanje i izložbu povrća na zahtev proizvođača povrća, kolega agronoma, stručne i naučne javnosti.