U Ruskom Krsturu, prestonici paprike crvene roge, koja ide za kuvanje ajvara ili se peče kao prilog uz jelo, pre dve sedmice počela je berba. Povrtari su posejali papriku na 350 ha, i uz crvenu rogu dodali su i nove sorte – baburu i paradajz-papriku, u nameri da se narednih godina oprobaju i u gajenju tih sorti. Ove godine rod je poranio zbog velikih vrućina, ali se povrtari ne žale. Paprika je krupna i mesnata, i u prvim danima berbe imala je dobru otkupnu cenu – kilogram je na veliko koštao 90 dinara.

Prema poslednjem popisu, Osečina je imala tek nešto više od 13.000 stanovnika i najviše šljiva po čoveku – čak 80 stabala. Oko dve trećine šllive ode na sušenje u 200 mini sušara koliko ih ima u kraju, rečeno je na nedavno održanom 14. Sajmu šljive. Podršku proizvođačima na Sajmu u Osečini dali su NALED i USAID, a direktor USAID Projekta za konkurentnu privredu Aleksandar Pavlović ističe da je kao deo jednog od projekata formirana asocijacija sa devet izvoznika suvih šljiva.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Prvi Forum Zadružnih saveza Slovenije i Vojvodine održan je na Sajmu poljoprivrede u Gornjoj Radgoni u Sloveniji. Jedna od tema bilo je povećanje robne razmene dveju zemalja, koja sada iznosi oko 1,3 mlrd evra. Složena zadruga Voćar iz Novog Slankamena već ove sezone može da ponudi jabuke. - Slovenija je vrlo zahtevno tržište. Ona je u Evropskoj uniji i njihovi marketi se snabdevaju iz Italije i Španije. Ući na ovo probirno tržište nije lako - rekao je Nikola Kotarac, iz pomenute zadruge.

Na oko 12 hektara u Brankovini, Aleksandar Lazarević ima blizu 4.500 stabala šljive sorte “stenlej” i planira da ceo ovogodišnji rod osuši. Zabrinut je, međutim, jer nijedan otkupljivač se još uvek nije oglasio sa cenom. - Već nekoliko dana sušimo šljivu, ali cene još nema, svi ćute. Godina je za šljivu odlična, a plod idealan za sušenje, jer ne ide mnogo kilograma sveže za kilogram suve. Kada bi otkupna cena sušene bila očekivana, sva ulaganja bi se isplatila jer je cena sveže šljive ponovo bila niska - razmišlja Lazarević.

Republička direkcija za robne rezerve izvršiće naturalnu razmenu do 18.423.000 kilograma semenske pšenice za merkantilnu pšenicu roda 2019. i 2020. godine, kao i do 17.000 tona merkantilnog kukuruza roda 2018. za tovnu junad, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Naturalna razmena pšenice biće obavljena na osnovu zaključka Vlade Srbije sa fizičkim licima, nosiocima aktivnog porodičnog poljoprivrednog
gazdinstva, ovlašćenim skladištarima Republičke direkcije za robne rezerve, zemljoradničkim zadrugama

Najvažnije iz protekle nedelje:

Privredno–turistčka manifestacija Dani šljive u Blacu, 17. po redu, počela je sinoć. Danas i narednih dana biće aktuelna sajamska prezentacija poljoprivredne tehnike i mehanizacije, suvenira, upotrebnih predmeta, proizvoda i prerađevina od šljive. Do 25. avgusta održaće se edukativni sadržaji za proizvođače šljiva ali i kulturni, sportski i muzički programi.

Sezona dinja je na kraju, proizvođači kažu da su zadovoljni prihodom s obzirom na to da je prinos bio manji nego prošle godine. Ipak, plastenička proizvodnja dinja postaje novi trend koji su počeli da primenjuju i proizvođači u Zapadnobačkom okrugu. Proizvođači iz Deronja, mesta sa najvećim brojem proizvođača dinja i bostana, ističu da je ove godine kvalitet odličan, ali da je manji prinos, jer su novi u plasteničkoj proizvodnji. Dinju kao povrće su decenijama uzgajali na otvorenom, a prednosti plasteničke proizvodnje su manja prihrana i bolji kvalitet.

Upis proizvođača grožđa u Vinogradarski registar je zakonska obaveza svih pravnih, odnosno fizičkih lica i preduzetnika koji proizvode grožđe namenjeno prometu, a imaju više od 10 ari pod vinovom lozom. Ovu obavezu imaju i vinogradari čiji je vinograd manji od 10 ari, a svoje grožđe stavljaju u promet. Upis u Vinogradarski registar obavlja se na osnovu zahteva koji podnosi pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice na obrascu VV1 (Zahtev za upis u Vinogradarski registar) nekoj od najbližih kancelarija Stručne organizacije za vođenje Vinogradarskog registra.