Ratari su često zanemarivali mogućnosti osiguranja u poljoprivredi, ali su poslednjih decenija usled klimatskih promena shvatili da prolećni mrazevi i oluje praćene gradom mogu uništiti njihov trud i potencijalnu godišnju zaradu. Jedan od načina da se zaštite od štete jeste polisa koju sve više poljoprivrednika prepoznaje kao način da se obezbede od gubitaka.

Najvažnije iz protekle nedelje:

U velikim delovima Evrope, niže prolećne temperature od uobičajenih imale su uticaje na useve, ali, sve toplije vreme u kombinaciji sa padavinama ubrzale su fenološki razvoj ozimih i jarih kultura, čime su poboljšani izgledi za prinos. Međutim, ekstremne vrućine krajem juna ipak bi mogle da utiču na njegovo smanjenje

U Mačvi je počela žetva ranih sorti pšenice. Dok kombajni bruje na njivama, poljoprivrednici su zadovoljni bogatim rodom i dobrim kvalitetom.
Na njivama požnjevenim juče pšenica je “bacala” od 8 do 10 tona, pa i više, a zrno je suvo kao barut, sa minimalnim procentom vlage i visokim hektolitrom.

Tokom avgusta će građani u 67 lokalnih samouprava u Srbiji biti u prilici da potpišu ugovore i od septembra uđu u posao povećanja energetske efikasnosti stanova i kuća u kojima žive. Kako najavljuje ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović, do kraja godine očekuje se i raspisivanje javnog poziva građanima za subvencije za postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije. Podseća i da će biti jednostavno da domaćinstva priključe panele na mrežu.

Za proteklih godinu dana iz Srbije je izvezeno 741.830 tona pšenice i 105.976 tona pšeničnog brašna, a novu žetvu dočekujemo sa 705.000 tona prelaznih zaliha ove robe, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Prema zvaničnoj statistici, u proteklih 11 meseci najviše pšenice otpremljeno je u rumunsku luku Konstancu, 414.029 tona ili 55.81 odsto od ukupnog izvoza. Italija je postala drugi kupac naše pšenice sa 123.287 tona, što čini 16,62 odsto ukupnog izvoza hlebnog žita Ostala glavna tržišta su Severna Makedonija, Nemačka, Kosovo i Metohija i u Albanija.

Dok je u ovo vreme prošle godine situacija sa otkupom junadi bila alarmantna, sada je znatno drugačija - potrebno je prodaju stopirati na određeni period, poručuju iz udruženja Agroprofit. ”Trenutno imamo oko 15.000 junadi na čekanju. Imamo zastoj u prodaji, jer nakupci i trgovci spekulišu sa cenom. Naš predlog je da se sačeka sedam do 10 dana sa prodajom, da bismo sačekali višu cenu”, navodi Čedomir Keco iz ovog udruženja.

Najvažnije iz protekle nedelje:
• prvi ugovor za ječam rod 2021.

Najveći vinski događaj u regionu, i jedna od najvažnijih manifestacija u Novom Sadu pre i posle korone, Međunarodni festival vina Interfest održaće se od 1. do 3. jula na Trgu slobode. Više od 80 učesnika, među kojima i najuspešniji srpski vinari čija su vina osvojila odlične ocene na nedavnom Velikom ocenjivanju vina Srbije, ali i najsjajnija odličja na BIWC (The Balkans International Wine Competition), ponudiće najbolje publici ovogodišnjeg Interfesta. Svoja vina predstaviće i vinarije iz Mađarske, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije i BiH.

Na teritoriji prokupačke opštine, na površini od preko 2.000 hektara, počela je berba višanja, a prema najavama otkupljivača, otkupna cena će biti na nivou prošlogodišnje, pa će se za kilogram višnje prve klase plaćati 40, dok će druga klasa biti 30 dinara. Početna cena je za topličke voćare i ove, kao i prethodnih godina ispod očekivane, jer je, kako tvrde, za minimalnu rentabilnost u proizvodnji potrebno da cena višnje bude bar 70 dinara.