Vlada Srbije usvojila je na sednici Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, čijom će se primenom omogućiti da u slučaju poremećaja cena određenih proizvoda na tržištu država interveniše i na taj način zaštiti poljoprivrednike. Ovim zakonom posebno se stavlja akcenat na povećanje sposobnosti poljoprivrednih gazdinstava za uključivanje u velike tržišne lance putem međusobnog povezivanja i uspostavljanja tržišnih standarda, jačanje motivacije proizvođača za razne oblike udruživanja, kao i povećanje vidljivosti domaćih proizvoda na tržištu.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je juče da se do sada, za prvi od tri konkursa za podsticajna sredstva koji će finansirati u saradnji sa Svetskom bankom, prijavilo gotovo 1.000 voćara, vinogradara, povrtara i proizvođača cveća u Srbiji. Podseća se da je konkurs raspisan pre nešto manje od mesec dana, te da je najviše zahteva stiglo od povrtara i voćara. U saopštenju je navedeno da će se najviše finansirati projekti koji unapređuju rad gazdinstva, ekološki su prihvatljivi i donose najveću korist proizvođačima.

Uprava za agrarna plaćanja objavila je izmene pravilnika o Meri 1 IPARD programa, što znači da će vrlo brzo biti raspisan i dugoočekivani, najvredniji IPARD javni poziv do sada.

Reč je o pozivu za podnošenje zahteva za odobravanje IPARD podsticaja za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, to jest za nabavku nove mehanizacije, izgradnju farmi, objekata za skladištenje, opremanje voćnjaka, vinograda, plastenika.. Za to je iz IPARD fonda na raspolaganju 6,6 milijardi dinara.

Sudeći po prvim prognozama, pčelare u Srbiji očekuje prosečna, ali ipak bolja sezona bagremovog meda nego prošle godine. Bilo je nekoliko lepih dana tokom kojih su pčele prikupile desetak kilograma po košnici na prvoj bagremovoj paši i to je prinos koji mogu očekivati stacionarni pčelari. Što se tiče onih koji košnice sele, one su sada pomerene na nadmorske visine preko 400 metara gde bagrem još uvek cveta. Međutim, promenljivo vreme utiče da su unosi meda dnevno od 500 grama do 1,5 kilograma po košnici ili ih nema.

Na Veletržnici Beograd zabeležen je 18% veći promet voća i povrća, najprodavanije povrće je šargarepa, a od voća promet jagoda veći je 47%, dok je promet trešanja četiri puta veći u odnosu na prethodni period, navodi se u nedeljnom izveštaju Veletržnice Beograd. Promet šargarepe je povećan za 45%, dok su dosta traženi i krompir, luk, paradajz. U odnosu na prethodni period snižene su cene različitih vrsta povrća, tako da se po nižim cenama mogu naći mladi krompir i kupus, krastavac, paradajz i zelena salata.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Crédit Agricole Srbija, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, odobrava subvencionisane kredite za poljoprivredu u dinarima sa fiksnim kamatnim stopama koje iznose samo 1% do 3% na godišnjem nivou. Krediti su namenjeni nabavci mehanizacije i opreme, kvalitetnih grla stoke, stočne hrane i investicionim ulaganjima u razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva. Rok za podnošenje zahteva je 01.

Opština Knić ima 12.000 hektara obradivih površina, od toga 150 ha je pod povrćem. Opština je 2018. godine u saradnji sa jednom čačanskom firmom obezbedila siguran otkup kornišona i od početnih 50 proizvođača danas ima više od 150 povrtara koji gaje kornišone. “U ovoj godini očekuje se prinos od oko 100.000 tona. Taj prinos je bitan za naše područje uzimajući u obzir da je cena prve klase kornišona 110 dinara”, kaže Nebojša Arsenijević, rukovodilac Kancelarije za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.