Predstavnici Evropske zelene partije (EZP) predstavili su juče podatke da se samo u klanicama u Srbiji, na godišnjem nivou generiše oko 180.000 tona životinjskog otpada za koji se ”ne zna gde završava“, kao i da u ovom trenutku u Srbiji ne postoji odgovarajuće rešenje tog problema. Potpredsednik EZP Aleksandar Antonijević kaže da je jedino adekvatno rešenje za uklanjane životinjskog otpada izgradnja spalionice, a prema njegovim rečima, Srbiji je dovoljno jedno takvo postrojenje.

ICT Hub i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) zvanično su 17. juna predstavili projekat ”Srbija inovira“, svoje partnere Centar za istraživanje javnih politika i WM Equity partners, predstavnicima privrede, startap i akademske zajednice, finansijskog, vladinog i nevladinog sektora sa ciljem da zajedno rade na stvaranju povoljnog okruženja za inovacije u Srbiji, čime će se ubrzati ekonomski razvoj u najperspektivnijim industrijama.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Uskoro će stočari, proizvođači mleka, moći sami da zatvore krug i sa gotovim, prerađenim mlekom izađu na tržište u našoj zemlji. Ksenija Čobanović sa Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da će obuka biti besplatna, kao i da nije ograničen broj onih koji će moći da pristupe edukativnoj platformi

Većina poljoprivrednika je ozbiljno shvatila pravila za dobijanje subvencija – od registracije domaćinstva do dokumentacije. Međutim, ni taj posao ne prolazi bez onih spremnih za lov u mutnom. Zato su nadležni odlučili da određene podsticaje isplaćuju tek nakon provere korisnika

Više od 300 zadruga prijavilo se za ovogodišnji konkurs Ministarstva za brigu o selu za dodelu bespovratnih sredstava, vredan pola milijarde dinara.
Stigle su prijave i sa Kosova i Metohije,a nakon ideje ministra Krkobabića o “zelenom prstenu oko naše prestonice” poljoprivredni proizvođači iz okolnih sela su se organizovali i rešili da konkurišu za novčanu pomoć za unapređenje svog poslovanja.

Pešterski farmeri nemaju kome da prodaju jagnjad i traže pomoć od države. Stari problem samo je pogoršan u vreme pandemije, kada nisu radile ni pečenjare ni restorani. Kažu, ako ne prorede stada, do zime neće moći da ih prehrane. Pešterski stočari nude jagnjad po veoma niskim cenama, od samo 200 i 250 dinara po kilogramu žive mere, ali i pored toga kupaca nema. Problem otkupa naterao je mnoge stočare da smanje stada. Malo ko se odlučuje da jagnjad ostavi za “proširenu reprodukciju”, jer što je stado brojnije, nevolje sa otkupom su veće.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Prema dosadašnjim najavama, cena kilograma maline, u otkupu, ove godine biće 300 dinara. Informacije sa terena govore da hladnjačari i otkupljivači proizvođačima već nude ugovore o otkupu ovogodišnjeg roda po pomenutoj ceni, rekao je Dobrivoje Radović, predsednik. Asocijacije malinara Srbije. Ovo je najviša ponuđena cena u protekle dve decenije, što je preko 2,5 evra, a do rasta cene došlo je zbog velike potražnje za malinom, na šta je uticao slabiji rod ovog voća u Čileu, odakle određene količine neće stići na evropsko tržište.

U Prokuplju krajem juna počinje berba tražene kvalitetne oblačinske višnje, a više faktora, poput mraza i neadekvatne primene agrotehničkih i zaštitnih mera, uticali su da ovogodišnji rod bude slabiji u odnosu na prošlogodišnji. Stručnjaci smatraju da je rod, zavisno od parcele, manji od 30 do 50 odsto, navodi se na sajtu grada. Prognoze prokupačkih proizvođača su da bi otkupna cena višnje trebala da bude 55 do 60 dinara za prvu klasu, a za drugu manja za 15 do 20 din/kg.